Znam, mora biti da je tako:

Nikad se nismo sreli nas dvoje,

mada se tražimo podjednako

zbog sreće njene i sreće moje.

Pijana kiša šiba i mlati,

Foto konkurs Goran Terzić

vrbama vetar čupa kosu. Kuda ću?

U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka,

zurim u lica prolaznika.

Koga da pitam, gladan i mokar,

zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?

Trebao korak?

Možda je sasvim do mene došla.

Al’ ja, u krčmu svratio gorak,

a ona ne znajući – prošla.

Ne znam.

Ceo svet smo obišli u žudnji ludoj – podjednakoj,

A za korak se mimoišli.

Da, mora da je tako.

Napiši komentar