Grupa mladih ljudi, udružena u organizaciji „Bez granica“, kojima se sve manje sviđa naš sistem rada, došla je na ideju da pokrene jedan projekat čija je baza – hrana. Desetak njih je teškim radim napravila plastenik skoro u centru Banja Luke.

„Sve je počelo krajem prošlog ljeta kada smo uočili ovaj plastenik koji nije korišten sedam, osam godina. Kontaktirali smo vlasnika, njemu je bila interesnatna ta ideja, i ustupio nam je plastenik besplatno, bez ikakve naknade. Kad smo tek došli, on je bio zapušten i u februaru smo počeli pripremne radove“, počinje priču organizator projekta, Aleksandar Perendić.

Krčenje plastenika od 600 kvadratnih metara je trajalo 10 dana. Od jedne privatne firme iz Banja Luke dobili su novac kojim su kupili stajsko đubrivo.

„Nakon što smo odnijeli zemlju na analizu u Poljoprivredni institut, potvrđeno je da nema nikakvih štetnih materija, ali je humus bio nizak. Kupili smo stajsko đubrivo u Laktašima, ali je bio veliki problem dovesti dva kamiona đubriva u grad. Tako da smo u Slatini, kod jednog prijatelja, to sve istovarili, i prebacivali u džakovima do grada. Prenijeli smo oko 300 džakova u roku od sedam dana i ubacili u plastenik“, priča Perendić.

Nakon tih priprema, dio plastenika su pregradili i napravili jedan eksperimentalni od 100 kvadratnih metara u kojem gaje različito povrće kako bi naučili kako se to sve radi.

plastenik1

„Posadili smo oko 2000 sadnica paprike i očekuje se rod od oko 10 tona. U eksperimentalnom dijelu plastenika imamo 20-tak različitih kultura, ali mi na tim biljkama učimo kako se one kombinuju, koje su dobre jedna za drugu“, ističe Perendić, dodajući da je samo jedan aktivista koji je radio u plasteniku završio Poljoprivredni fakultet.

Iako su završili sa pripremnim radom, biljke zahtijevaju svakodnevnu brigu. Jedan od najvećih problema sa kojima se susreću jesu takozvane loše bube, odnosno, insekti koji štete razvoju biljke. Protiv tih insekata se bore prirodnim putem.

„Preparati koje mi koristimo su žara, zova i bubamara. Žara i zova imaju mirise koji odbijaju loše insekte a privlače dobre, a bubamare su predatori koji jedu biljne vaši. Imamo problem sa jednim specifičnim insektom koji se zove tripsi. Ta mala bubica sa krilima polože svoja jaja u cvijet, i kad se plod formira te larve se izlegu i jedu ga iznutra. Bube koje izvlače tripsi se teško nabavljaju pa smo sad u potrazi za njima“, kaže Perendić.

plastenik2

Njihova ideja je zdrava hrana, koja nije tretirana nikakvom hemijom, jer hemijski preparati štete ljudskom organizmu.

„Ne želimo jesti nešto čiji sastav treba dešifrovati, već hoćemo da imamo hranu koja je zdrava i koju možemo pojesti čim je otkinemo sa biljke“, napominje Perendić.

„Ovo je jedini plastenik u gradu u kojem se uzgaja zdrava hrana. Možda ima takvih u prigradskim naseljima, ali je njihova kvadratura manja. Neki ljudi koji rade u takvim plastenicima su nam savjetovali da koristimo hemijske preparate, ali ih mi nismo poslušali“, kaže nam aktivista i radnik u plasteniku, Nenad Savić.

plastenik3

On nam je otkrio način na koji hvata bubamare i kako se bori sa inesktima koji štete poljoprivrednim kulturama.

„Moraš znati razliku, jer bubamara prelazi iz jednog stadijuma u drugi. Mi smo pretežno hvatali larve, i ubacili smo otprilike 20, 30 njih. Nakon 15, 20 dana u plasteniku je bilo na hiljade bubamara koje jedu vaši. U narednih nekoliko dana potpuno su očistile plastenik, nismo morali koristiti hemijska sredstva“, zadovoljno ističe Savić.

Aktivisti koji rade u plastenuku, kao ni udruženje ne ostvaruju finansijsku korist jer su registrovani kao neprofitna organizacija. Dakle, ne mogu prodavati svoje proizvode, ali volonteri, kao naknadu, dobijaju povrće koje prodaju u komšiluku.

plastenik4

„Planirano je da se putem Centra za socijalni rad ili Crvenog krsta, određeni dio ploda pokloni najugroženijim kategorijama stanovništva. Već smo išli nekoliko puta na sastanke u Centar za socijalni rad i oni su raspoloženi da naparavimo memorandum o saradnji u kojem će identifikovati porodice koje su ugrožene, a mi ćemo tim  porodicama odnijeti našu hranu“, kaže Perendić.

Dosta ljudi im se obratilo u želji da kupe povrće iz njihovog plastenika. Oni ne kriju da bi željeli izaći na tržište sa svojim proizvodom, ali im za to treba podrška Grada.

“Želimo da zaradimo novac jer on definiše naše živote. Želimo da se naš trud isplati, nema ništa loše u tome. Bilo bi dobro kad bi nam Grad dao zemlju na kojoj bismo mogli napraviti nove plastenike, zaposliti ljude i na kraju registrovati se kao poljoprivredna zadruga i plaćati porez. Tu nema sukoba interesa.“

plastenik5

Pisali su pismo gradonačelniku Banja Luke Slobodanu Gavranoviću, i očekuju njegov odgovor. Kažu da im ne treba mnogo, ne zanima ih novac. Treba im mehanizacija, parče zemlje i nekoliko plastenika. Cilj ovim entuzijastima je gradska tržnica na kojoj bi se prodavalo organsko voće i povrće, gdje bi svaki stanovnik, bez obzira na finansijsko stanje, mogao sebi da obezbijedi zdrav obrok.

 

 

eTrafika.net – Jovana Savanović

Napiši komentar