Ludost
Pravila se luda,
ja se pravio da nisam,
al’ odmah se primeti
kome je srce važnije od glave
i ko je spreman da nevezanih očiju
ako treba stane pred streljački vod
da bi mu pre plotuna u čast srca
poslednju želju ispunili,
a poslednja je ista ona
koju poželeh kad je ugledah,
uprkos molbi upućenoj Bogu
da ne dopusti da poželim nemoguće.
Smešila se, a ja se kezio
i trudio da objasnim
da godine nemaju veze sa godinama,
ma, nemaju veze sa životom
kao što pamet nema veze s njim
i da je najpametnije
komande prepustiti srcu,
pa kome nesanica i radost,
a kome nesanica i briga.
Pravila se luda,
a ja se i sad pravim
da nisam lud za njom.
Goran Tadić
