fbpx

I studentskim danima brzo dođe kraj. Euforija oko završetka studija traje jedan kratak period, a poslije počinju pravi problemi. Kako naći posao i koja je procedura pri zapošljavanju? Ko nam garantuje da ćemo se zaposliti, i koliko je diploma bitna?

Na birou za zapošljavanje na teritoriji Grada Banja Luka evidentirano je čak 18. 184 lica koja čekaju na posao. S obzirom da je za devet mjeseci ove godine sa biroa zbog zaposlenja odjavljeno 3 125 ljudi, zaključak je da u narednih 6 godina na posao preko biroa ne treba računati.

Koja je procedura prilikom zapošljavanja?

Foto baza

“Posredovanje pri zapošljavanju biroa vrši se na osnovu Prijave potrebe za radnicima određenih profila i zanimanja od strane poslodavca. Lica koja ispunjavaju tražene uslove iz prijave pozivaju se na razgovor sa poslodavcem u prostorije biroa ili kod poslodavca. Poslodavci se oglašavaju u dnevnim novinama, veb stranici Zavoda za zapošljavanje, na oglasnoj tabli u birou”, kaže Jovan Kalaba, rukovodilac filijale Banja luka pri Zavodu za zapošljavanje.

Sve ovo zvuči jako dobro. Reklo bi se da treba sačekati svoje vrijeme, posla preko biroa biće za sve. Međutim, praksa je nešto sasvim drugo. Onih koji su se zaposlili na ovakav način gotovo da i nema, a malo je i onih koje je biro ikada pozvao na neki konkurs.

Darko Stijaković, diplomirani ekonomista, fakultet je završio u februaru prošle godine. Odmah nakon diplomiranja prijavio se na biro, i počeo intenzivno da traga za zaposlenjem.

“Na sve moguće načine tražio sam posao: preko internet portala, dnevnih novina,  predavao sam CV u preduzeća i institucije za koje sam smatrao da bi me mogli zaposliti, raspitivao se preko kolega, prijatelja… Sa biroa me niko nikada nije nazvao”, priča Stijaković.

Stijaković nam je rekao da je išao na oko četrdeset razgovora za posao, od koji su 90 posto bili u državnim institucijama. Kaže da su nerijetko ti razgovori trajali samo par minuta, te da su nepravilnosti bile očigledne.

“Ispričaću vam i jednu anegdotu:  aplicirao sam za profesora grupe ekonomskih predmeta u jednoj školi u Kotor Varoši. Dok je konkurs još trajao, kontaktirao sam direktora radi jedne informacije. On mi je tada rekao da se ne trebam opterećivati jer je to “fiktivni” konkurs, i da na tome radnom mjestu već radi jedna djevojka. Nakon par dana sam dobio poziv za razgovor”, kaže ovaj ekonomista.

Kakvo je stanje?

U okviru visoke stručne spreme na birou je najviše prijavljeno diplomiranih ekonomista, diplomiranih pravnika, diplomiranih inžinjera poljoprivrede, diplomiranih arhitekti, diplomiranih novinara.. Diplomirani ekonomisti i diplomirani pravnici su ujedno i najtraženija zanimanja, a budući da ih istovremeno ima i najviše prijavljenih, zaključujemo da dolazi do zasićenosti ovim kadrovima.

Uprkos ovoj činjenici, broj studentata koji upisuju ova dva fakulteta nije manji, što znači da na fakultetima niko ne vodi računa o budućnosti njihovih diplomaca. Tako, u studentskoj službi Pravnog fakulteta u Banjoj Luci kažu da je u školskoj 2010/11 godini uspisano ukupno 2 405 studenata, od čega je 502 brucoša, a u istom periodu fakultet je završilo 145 studenata.

Da ni stepen obrazovanja nije garancija govori i podatak da 15 magistara i 24 mastera čekaju na posao.
Na konkursima u državnim firmama članovi porodica poginulih boraca, koji ispunjavaju i sve ostale uslove, imaju po zakonu prednost pri zapošljavanju. Da se ta prednost baš i ne sprovodi govori podatak da 549 članova porodica poginulih boraca na birou  čeka zaposlenje.

 Šta raditi?

Ko je odgovoran za ovakvo stanje kada je zapošljavanje u pitanju? Na koji način mi, kao oni koji tražimo posao, možemo uticati na svoju sudbinu?

“Početkom ovoga mjeseca sam se zaposlio. Sa ove distance jasno mi je da i nezaposleni nose odgovornost za takvo stanje. Meni je žao što nisam ulagao žalbe nakon svake selekcije zaposlenika gdje sam sumnjao da postoje neregularnosti.  Da je od 200-300 ljudi intervjuisanih po konkursu, njih 50 posto podnosilo žalbe, vjerujem da bi se situacija pomjerila sa mrtve tačke. Ali, navikli smo na “ćuti i trpi stanje”, mišljenje je Darka Stijakovića.

I zaista, nepobitna je činjenica da dok god brujimo o nezadovoljstvu na svim poljima, a po tome pitanju ništa ne radimo, teško da će situacija ikad biti bolja. Veći broj pisanih žalbi popiti će nekada vode, i jednom mora doći vrijeme kada će se za nezakonitosti javno odgovarati, a ćutanje znači odobravanje.

 

 

eTrafika.net – S. Terzić

Napiši komentar