fbpx

Kako naš čovjek da pregura sajam knjiga i ostane čitav? Principi popuštaju kao lastiš na kineskim gaćama. Ne stigneš ni da se okreneš a već ti dostojanstvo i zakletva spali pa džedžiš u svoj svojoj neprijatnoj ranjivosti.

Zašto? Evo pitam se, i po pravilu odgovora neću dati. Da ja imam odgovor vi ne bi čitali ovaj tekst već samo šarenu reklamu tipa – Pozivom na ovaj broj riješite vaš problem.

Pođimo od malih stvari. Evo od jedne tvrdnje: Ja volim da čitam. Počinje sajam pa je red da se malo preispitamo. Kad neko kaže da voli da čita mi odmah pretpostavimo da on intenzivno bdije nad mudrim stranicama Talmuda…jes’ vraga! Odmah bi da mu srežemo da mi na šolji pročitamo više od njega. Da ustajemo sa punim plućima Borhesa, u javnom prevozu nadoknadimo školsku lektiru a noću spavamo sa knjigom jer nema bolje ljubavnice. Da li lažemo sebe ili druge, koga više lažemo? Zabrinjava me podatak do koga sam došao ispitivanjem poznanika a ne meditacijom, sve te knjige koje su nas „izgradile“, u koje se kunemo, zaboravili smo ih jer više pričamo da čitamo no što čitamo. Pitaće nas neko kako se zvao momak Ane Karenjine, ko je bio Remark ili prosto da li se smijemo zakleti majkom da smo završili Zločin i kaznu… Krenućemo da se izvlačimo i uplešćemo se u onaj labavi lastiš. Sami smo sebe ugozili.

Foto baza

Preživjeli smo nekako atake, svoje članstvo u biblioteci smo opravdali na jedvite jade. Al evo ponovo muke iznenada! Došli smo na sajam i progovorili sa mlađanom hostesom iz Ivanjice, ona nas je sva hoćna i vedra upitala odakle smo. Čini li se to pitanje lakim? Možda Eskimu ili pastiru iz Mandžurije ali nama ne. Hajde da počnemo od nacije, to nije ni malo zabavno. Ako smo Srbi, otac, djedovi, askurđeli, kurđeli, kurlebala, svi su bili ili jesu Srbi. Prihvatamo to što jesmo sa dozom ponosa i sa teretom predrasuda. Ali šta sad kad nas pita odakle smo, šta god da kažemo ne valja! Ako kažemo da smo iz Republike Srpske tad se pobune neznalice pa kažu što smo tako isključivi, prebacuju nam da smo neki fanatici ili da smo to izgovorili nadmeno (pokušajte vi da izgovorite REPUBLIKANAC a da ne zazvučite nadmeno!). I mi zažalimo što smo išta rekli.

Ima i ona druga strana. Rođeni smo na prostoru Bosne, naši preci su davno došli ovamo, ko zna odakle, poboli kolje na jednoj livadi i rekli “NAŠE!”. Znači, mi smo Bosanci. Prihvatamo to sa dozom ponosa i sa svim teretom glupih predrasuda da smo glupi. Ali onda se pobune neznalice u našem sopstvenom narodu pa zapnu da smo kukavice, da smo izdajnici, da smo unitarci. Mila majko, zašto nismo Laponci, bar bi nam bilo lako reći tako “obične” stvari.

Bosna u basni. Vječite priče, vječita pitanja, turobne prognoze i pritajena zebnja! Problem Bosne, zajedničkog života, istorije na krhkom pergamentu, linija spajanja i razdvajanja…

Ona mala sa Golije nas gleda, a mi bi joj tako rado podviknuli: “Boli me uvo za Bosanski Problem! Zaboli me baš što te jako zanima šta ja mislim, moje misli su samo moje po tom pitanju, a ja i sam želim da ih pobacam iz glave. Mnogo mudriji od mene (Andrić, Selimović,  Dučić, Šantić, Kočić… gomila njih) su pokušali da daju odgovor, da pomognu, da bar zaliječe ranu, i nisu uspjeli. Zato me živo boli dupe za taj problem, ja problema nemam, ako ih imam ja ih riješavam kako meni paše. I svima preporučujem da dignu ruke od izmišljanja raznih iščašenih teorija. Jao, jadni mi, Glupi i Mali, zavadili su nas oni tamo Veliki i Zli. Manite se tog sranja! Ispitajtesvoja osjećanja, svoju istoriju, čovjek je čovjek ako se preispituje. Pronađite ono što ste i prihvatite to. Ja sam naučio da živim sa svojim ponosom, svojom mržnjom, sa ljubavima, tugama i strahovima!”

Ali ćutimo, ljepotica sa štanda neke male knjižare vidi da joj blenemo tupo u anteriju i okreće se drugoj mušteriji. Kriziramo na sred Hale 1, obilaze nas đaci koji traže izlaz iz fabule i ulaz u roštiljnicu.

Da ne bi kao zec stajao na sred puta, zbunjen farovima modernog društva u kome su svi jednaki. Shvati odmah da danas između tebe i tupavog Amera, izumrlog Bogumila, univerzitetskog profesora i sajber seljaka nema razlike. Utopi se u masu i ne misli. Kupi tri knjige i bježi kući!

eTrafika.net – Luka Lukić

Napiši komentar