fbpx

Na sarajevskom Univerzitetu korupcija zvanično ne postoji, jer ne postoji nijedna presuda niti ijedan slučaj koji je doveden do kraja, saznajemo od predsjednika Studentskog parlamenta Univerziteta u Sarajevu Ahmeda Nurkovića.

U razgovoru za portal eTrafika.net Nurković kaže da tokom više od godinu dana, koliko je on na funkciji, studenti nisu prijavili nijedan slučaj koruptivnog ponašanja.

„Imamo seks skandal sa profesorima sa sarajevskog Univerziteta na tuzlanskom Pravnom fakultetu. Međutim, proces je vraćen ponovo na početak i nije ništa postignuto. Studenti uglavnom pričaju da ima korupcije, da su čuli od nekog drugog, ali niko nema nijedan konkretan primjer“, govori on, i dodaje da se sve na kraju svodi na princip rekla – kazala.

Foto baza

Njegove prijašnje kolege iz Parlamenta aktivirale su telefonsku liniju i anonimni obrazac za prijavljivanje korupcije, ali nijedna prijava nije stigla do njih. Kako kaže, rad Etičkog komiteta sveo se na žalbe u vezi sa zvanjem i imenovanjem profesora i asistenata, ali na odnos profesora sa studentima nikada nije bilo pritužbe.

„Korupcija postoji, ali u mnogo manjem obliku nego što se misli, kupovina ispita nije toliko zastupljena. Mnogo veći problem je prepisivanje i korištenje nedozvoljenih sredstava na ispitu. Kada govorimo o upisu, tu vjerovatno postoji mnogo više korupcije, nepotizma i tih nekih veza koje se povlače, nego kad se radi o polaganju ispita. Kad se upisuju i srednje škole i fakulteti uvijek se traže neka poznanstva i veze i tu je sigurno izraženo i ima puno više koruptivnog ponašanja nego što se tiče samih ispita“, kaže Nurković.

Tokom njegovog mandata, na stranicu Studentskog parlamenta postavljen je mail za prijavljivanje korupcije, a imali su i nekoliko radionica sa nevladinim organizacijama poput Transparency Internationala. Tom prilikom su treneri iz tih organizacija savjetovali studente i edukovali ih da korupcija nije samo kupovanje ispita, već ima i mnogo drugih oblika za koje studenti ne znaju da se vode pod koruptivnim ponašanjem.

„Postoje primjeri kupovine knjiga na određenim fakultetima, ali na drugačiji način. Ne da se ne može izaći na ispit ako se ne kupi knjiga, već da se knjiga može koristiti na ispitu, kao da student provjeri je li dobro napisao pismeni. Ima tih, možemo reći, blagokoruptivnih ponašanja koja nije toliko teško dokazati“, priča on, i dodaje da su studenti jako pasivni kada se radi o borbi protiv korupcije, dok su profesori mnogo aktivniji na tom polju.

„Oni prijavljuju nepravilnosti oko zvanja određenih profesora, asistenata i slično, koje su rezultat nepotizma ili nekog koruptivnog ponašanja. Tu su puno aktivniji od studenata i vode pravne bitke po sudovima.“

Neminovno je da studenti uglavnom sam rad studentskih organizacija povezuju sa korupcijom, te svoje predstavnike smatraju nekim ko je na funkciji zarad lične koristi. Nurković kaže da se to dešava jer studenti ne cijene tuđi rad i krive druge za svoje neuspjehe.

„Mislim da je to nepravedna predrasuda. U studentske organizacije može da se prijavi svaki student koji želi. Mi imamo problema sa malim odzivom studenata, ne dolaze ni na rasprave ni na tribine koje se organizuju. Nezainteresovani su i uglavnom su dodatni rokovi sve što traže, aktivni su samo u septembru i krajem semestara kada treba neki rok izganjati. Tada oni traže neko pravo kako bi mogli da polože ispit. Često imaju neke nerealne zahtjeve jer nisu dovoljno informisani i upućeni. Zakon o visokom obrazovanju je svima dostupan, a ga niko ne pročita. Naše društvo nije osvješteno i to se odražava na studente“, navodi on.

Pojedinim studentima ne odgovara da prijave koruptivna ponašanja jer su duboko uvučeni u to. Jednostavno im je lakše da kupe ispit i diplomu nego da zagriju stolicu i uče.

„To je win-win situacija i student ne želi da prekine taj lanac. Ako imamo situaciju kada profesor prisiljava studenta da se ponaša tako, stvarno ne vidim opravdanje zašto to neko prećuti. Prema praksi sa drugih univerziteta, kada god se student pobunio i ukazao na određenog profesora uvijek je taj profesor na neki način sankcionisan. Na jednom fakultetu imate 20-30, možda i više profesora, ako jedan od njih to radi, zašto bi ostali dopustili da on ruši kredibilitet institucije“, pita se Nurković, i postavlja pitanje privatnih fakulteta gdje „cijeli sistem funkcioniše tako što daš novac a dobiješ diplomu“.

Jedan od velikih problema u obrazovanju jeste prepisivanje. Slogan „Korupcija u obrazovanju, cirkus u profesiji“ koji koristi Transparency International na pravi način odražava do čega ta praksa dovodi.

„Imaćemo studente koji neće nikome platiti za ispit, ali će platiti za bubicu, telefon, slušalicu ili šta već, i on će prepisati taj ispit, a neće imati pojma o njemu. O tome se isto jako malo priča, a baš je masovno rasprostranjeno, sve više uzima maha“, govori Nurković, i dodaje da je ta praksa toliko rasprostranjena da se čak javno reklamiraju ljudi koji iznajmljuju opremu za prepisivanje na ispitima.

(eTrafika.net – Vanja Stokić)

Napiši komentar