fbpx

Sad smo bezbrižni,

laki i nežni.

Pomislimo: kako su tihi, snežni

Foto baza

vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik,

što ga izgubismo jedno veče,

znamo da, negde,

neki potok mesto njega teče!

Po jedna ljubav,

jutro, u tuđini,

dušu nam uvija, sve tešnje,

beskrajnim mirom plavih mora,

iz kojih crvene zrna korala,

kao, iz zavičaja, trešnje.

Probudimo se noću i smešimo,

drago, na Mesec sa zapetim lukom.

I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom.

Napiši komentar