„Najvažnije je da mladi znaju da je ovo njihova kuća, njihov prostor. Mi smo tu da ih usmjerimo i da im pomognemo da ostvare svoje ideje.“

Piše: Tanja Maksimović

Kazao je ovo u razgovoru za eTrafiku Branislav Ristić, omladinski radnik u organizaciji „Zdravo da ste“ u Banjaluci.

Nakon volonterskog i aktivističkog angažmana u „Zdravo da ste“ te promjene fakulteta, postao je asistent koordinatora aktivnosti u Omladinskom centru. Sada se omladinskim radom bavi već osam godina, i trenutno je omladinski radnik u Omladinskom centru „Zdravo da ste“, koordinator aktivnosti, projekt koordinator volontera i voditelj radionica ekologije i zaštite životne sredine na međunarodnom i lokalnom nivou.

„Ne osjetiš taj prelaz kad si iz korisnika postao omladinski radnik. Ja mislim da prvi momenti kada to možeš prepoznati jesu kada pored svojih stavova braniš stavove omladine. Tako da se u raspravi sa kolegama koje duže poznaješ, boriš i na strani si onih koje ne poznaješ, znaš samo šta oni žele. Tipičan omladinski rad je podrška mladima, rad za mlade i sa mladima, to je negdje najbitniji dio. U takvom radu treba biti strpljiv i fleksibilan maksimalno“, govori Branislav.

Prezentacija Priručnika inovativnih pristupa u radu sa mladima

Kroz Omladinski centar mjesečno „prođe“ između 200 i 300 mladih. U istom trenutku, prateći jasne principe poštovanja prostora i drugih u toj šarenoj baraci mogu se naći mladi koji dolaze da bi se informisali o seksualno-reproduktivnom zdravlju i dobili besplatne kondome, mladi koji tu provode vrijeme igrajući stoni tenis i oni kojima je potreban pristup Internetu da bi pronašli neke informacije. Tu su i volonteri koji su došli na savjetodavni razgovor i volonteri koji pomažu školarcima u učenju. Onda je tu neko ko priprema neki performans, pa neko sa idejom za aktivnost i služi se materijalima, a tu su i momci koji popravljaju i održavaju bicikle.

„Nekad ne znaš odakle bi počeo. Svima je potrebna podrška i svakoj toj grupi treba jedan omladinski radnik“, kaže Branislav.

Vodio se idejom da želi ispraviti neke pedagoške greške koje je posmatrao u svom životu, ali se razočarao kada se susreo sa  pedagoškom grupom predmeta na fakultetu. Dao je priliku neformalnom obrazovanju i od tada kombinuje načela formalnog i neformalnog obrazovanja u svom radu.

„Navikli smo na sistem ’Hajde ti meni govori šta da ja radim i šta da ja pričam’. To meni nije prihvatljivo. Ja sam ovdje da tebi pomažem da se razvijaš, da imaš svoje stavove, mišljenje, znanje i iskustvo. Radim da bih ojačao tebe, da bih ojačao zajednicu. To je moj cilj i to je dio moje misije“, objašnjava Branislav.

Kada govori kako bi trebao izgledati omladinski rad kod nas, Branislav ima zanimljivu viziju.

„Sam Mejdan, gdje se nalazi OC ’Zdravo da ste’, trebao bi imati dva ili tri omladinska centra, što znači još devet omladinskih radnika. Kada bismo imali više omladinskih centara, bio bi veći protok omladinskih radnika, omladinaca i na kraju ideja, što je jako važno“, ističe on.

Osvrćući se na sredstva koja su potrebna za rad, navodi da sport nije jedina stvar koja omladini treba, jer nisu svi omladinci sportisti.

„Nisu svi svjesni zdravog stila života, neke treba upozoriti, sa nekima raditi da bi došli do nivoa da razmišlju o tome. Ne možemo se odreći mladih koji ne upadaju u taj šablon.  Ja bih izdvajao više sredstava za mlade nego za bilo koju drugu grupu, jer bi to bila poruka: ’Mi imamo volju i želju da uložimo u vas, nemojte ići odavde!’. Kada bi taj fond bio veći, ostvarivao bi neku sigurnost i slao bi drugačiju poruku. Ne moramo uvijek navlačiti neka sredstva za mlade, ne moramo ići i moliti neke druge ambasade da provlačimo projekte kroz njihove programo, već bismo mi ulagali u svoju omladinu“, navodi Branislav za eTrafiku.

Najnegativnija stvar sa kojom se susreće u omladinskom radu jesu situacije kada volonter preuzme određenu odgovornost, a to ne ispuni do kraja.

„Problem je to što je taj volonter sam sebi učinio nažao. Od samog sebe dobija tu negativnu sliku da je beskoristan u zajednici. Može mu ostaviti negativnu sliku i o volonterskom angažmanu i o neformalnoj i informalnoj edukaciji, sve to gdje je taj neuspjeh doživljen“, smatra on.

Sa druge strane, u radu ga posebno obraduju trenuci kada vidi pozitivnu promjenu na nekoj mladoj osobi.

„Neki omladinac, koji je za većinu u okolini otpisan slučaj, dođe sa konkretnim prijedlogom, konkretnom idejom ili sa voljom. Kada shvate da trebaju uzeti stvari u svoje ruke a ne mogu sami i dođu da traže podršku od nas, tada znam da sam neku svoju misiju odradio. Mogu podržati nekoga, izaći u susret, ili naći ko bi drugi mogao dati podršku“, govori Branislav.

Napiši komentar