fbpx

Da li vam je poznata situacija kada imate ideju, ali vas drugi sputavaju? Kada uz to imate potrebno znanje da napravite nešto novo, ali vam govore da nećete uspjeti, iz ovog ili onog razloga. Dejan Japundža i Rene Radić svoje znanje i ideje pretočili su u djelo. Usudili su se da pokušaju da stvore nešto sasvim novo – softverski program za praćenje rada preduzeća ili knjigovodstvenog biroa. Za to imaju sve što im treba, a to je znanje, upornost, trud i ideja. Vremena im često ponestaje, ali kako kažu nekad znaju da  rade do kasno u noć nakon posla.

Program, na čijoj realizaciji rade ova dva mlada stručnjaka, je aplikacija ili softverski program koji prati kretanje finansija, kao i materijalno-finansijsko kretanje u firmama.

„To je osnovna evidencija o finansijama i toku novca ili proizvodnji u firmi. Dakle potreban je preduzećima, bilo da se radi o nekoj prodavnici, proizvodnoj firmi ili o nekom knjigovodstvenom birou koji radi sa tim“, objašnjava za „eTrafiku“ ovaj dvojac.

Foto baza

Rene Radić je inženjer informatike, fakultet je završio na Univerzitetu u Banjaluci. Tu je svoje studentske dane proveo i Dejan Japundža – inženjer elektrotehnike. Zajedno su se prijavili na kurs jedne kompanije prilikom kojeg su se upoznali. Ideja o realizaciji projekta, kažu, došla je sasvim spontano.

„Imao sam ideju, jer mi je prijatelj, koji vodi knjigovodstveni biro, rekao da nema aplikaciju koja bi zadovoljila potrebe firme“, kaže Rene.

Većina softverskih programa je uvozna ili je sa područja regiona, najčešće iz Srbije. Ti programi imaju jako lošu podršku, te su komplikovani za popravku kada se desi neka greška u programu. Sem toga, aplikacije su zastarjele, jer oni koji kupuju aplikaciju, ne kupuju update za nju i ona vremenom postaje stara i neupotrebljiva.

„Tako sam došao na ideju, jer me zanima programiranje, od malena se bavim time, ali nisam mogao sam da je realizujem. Tada sam upoznao Dejana, našli smo zajedničke teme i prijedloge što se tiče programa. Tada smo počeli raditi, što traje i danas, skoro dvije godine“, ističe Rene.

 rene i dejan2

Naravno, nije sve teklo tako glatko. Od samog početka govorili su im da neće uspjeti i da gube dragocjeno vrijeme, te da za to što oni hoće da ostvare treba više ljudi. Bilo je i onih koji ih uopšte nisu ozbiljno shvatali, ali ovi mladi ljudi naglašavaju da ni u jednom trenutku nisu pomislili da odustanu. Vodili su se onom starom – „Pokušaćemo pa šta bude!“.

Od tada naporno rade na realizaciji programa. Do sada je urađen veći dio projekta, ali još nije gotov u potpunosti. Žele, kako kažu, da drugi vide da oni to mogu ostvariti, uprkos brojnim negodovanjima sa početka.

„Do sada jedino što smo uložili je naše znanje, trud i vrijeme. Što se tiče finansiranja, novac nismo ulagali u naš projekat. Nismo kopirali kodove drugih programa, kako se to obično radi danas. Svaka linija koda ovog programa je originalna i otkucali smo je Dejan ili ja“, navodi Rene.

Posao izrade, bilo kakvog programa, nije jednostavan. Pored neophodnog znanja i vremena, najbitnija je ideja da bi se uopšte krenulo sa radom. Nakon toga potrebno je razraditi sve faze projekta do sitnica i na kraju, kao završna faza, tu je testiranje programa kako bi bilo spremno za tržište.

Dejan ističe da svaki kupac ima svoje zahtjeve što se tiče funkcionisanja programa, a da su oni primjenu ovog programa maksimalno pojednostavili, da bi odgovarao željama i potrebama korisnika. Takođe, za tako veliki projekat, poput njihovog, treba izdvojiti jako mnogo vremena. To je danas, u svijetu u kojem svako žuri da bi postigao nešto, skoro nemoguće. Dejan i Rene su zaposleni i pored toga rade na svom projektu. Pored stalnog zaposlenja i pune radne smjene, treba imati „bistru glavu“ da bi mogli da se fokusiraju na linije koda.

„Ne postoji neka šema ili ustaljen raspored po kome radimo. Nekada dva – tri dana ništa ne stignemo uraditi, a nekada zanoćimo do pola 4 ujutru. Svako ima svoj dio posla i kada se sastanemo rezimiramo dokle smo stigli, šta trebamo oduzeti, a šta dodati…“, objašnjavaju Dejan i Rene.

Objašnjavaju nam takođe kako je u Bosni i Hercegovini mali izbor informatičkih stručnjaka i da se državni poglavari baš i nisu potrudili da ulažu u razvoj informacione tehnologije kod nas, a samim tim i stručnjaka je manje. Zbog toga se sve više mladih ljudi odluči da „bolji život“ potraži van granica BiH.  Rene i Dejan naglašavaju da je njihov rad mnogo više cijenjen u drugim državama i da je plata bolje plaćenog programera ovdje, vani početnička plata.

Svoj projekat planiraju prvenstveno da predstave u BiH za domaće kupce i korisnike,a ako uspiju ovdje, planiraju da se dokažu i van granica naše zemlje.

„Naravno da smo razmišljali da odemo vani, ali još uvijek ništa konkretno nismo poduzeli. Jer ako svi odemo i niko ništa ne pokuša, šta će ostati u BiH. Voljeli bismo prvo ovdje da uspijemo, bez obzira što je vani veća zarada, da se dokažemo u našoj zemlji, stvorimo neko naše tržište, pa kasnije možda da idemo vani, za šta je potrebno malo veće iskustvo.“

 rene i dejan3

Projekat izrade aplikacije privode kraju. Potrebno je samo još da prođe kroz neophodna testiranja kako bi se eventualne greške ispravile na vrijeme i kako bi se program bolje prilagodio potencijalnom tržištu i korisnicima.

„Sad smo u beta fazi testiranja, a planiramo da završimo sve za nekih mjesec i po najkasnije. Tada ćemo da otvorimo SP (samostalni preduzetnik) pa ćemo moći nastupati na tržištu“, objašnjava Japundža.

Reakcije na njihov konačan proizvod tek slijede. Rene i Dejan se nadaju pozitivnim ocjenama, takođe ovim radom pokušavaju da pozovu „glavne i odgovorne“ da svojim finansiranjem sličnih projekata doprinesu povećanju domaće proizvodnje.

„Kroz procese testiranja već smo imali pozitivne reakcije. To se najviše ogleda u tome – šta ako iskrsne neki problem. Subjekti koji rade testnu fazu, samo nas pozovu i mi odmah intervenišemo. To je jedna od velikih prednosti. Kod drugih aplikacija minimalno je pet dana za neophodnu intervenciju u slučaju kvara. Osim toga, domaći proizvod je uvijek jeftiniji. A oni ljudi koji se zapitaju da li je bolji ili ne, potrebno je da se prije toga zapitaju da li su ikada išta uložili u njegovu izradu. A mora se uložiti da bi se podigla proizvodnja. Problem je što ljudi kratkoročno razmišljaju jer očekuju u kratkom roku veliku zaradu, a dok se dođe do zarade, potrebno je da prođe određeni period. Stimulacija bilo kakvih ljudi koji vladaju nekim znanjem i koji bi mogli da pomognu bilo koji oblik domaće proizvodnje, je nikakva. I zato mladi ljudi sve više odlaze vani.“

Nakon izrade programa imaju zadatak da privuku pažnju i stručnjaka i kupaca. Kao glavni atribut toga navode pristupačniju cijenu gotovog programa i forsiranje domaćeg proizvoda, takođe naglašavaju da su ažurni i pristupačni u bilo kakvim poteškoćama sa fonkcionisanjem programa.

Ističu da im zarada nije prioritet, već da šire i pomažu informacionu tehnologiju naše zemlje.

„A nakon završetka projekta, jedva čekamo da se uhvatimo u koštac sa još većim projektom“, kažu ovi mladi stručnjaci.

Njihova poruka mladim ljudima koji žele da se ostvare u okviru neke inovacije, ali nemaju podršku, je sljedeća:

„I mi sami smo, prilikom rada, naišli na bezbroj problema, ali bez obzira na to ako imate neki cilj onda težite ka njemu, borite se i nikad ne odustajte. Uvijek će tu biti onih koji će reći da nećete uspjeti, ali ne obraćajte pažnju na njih, već se borite za svoj cilj.“

Tekst je nastao u sklopu projekta “Može i drugačije”, koji finansira Fondacija SHL, a glavni partner je Hypo Alpe Adria banka.

 

 

eTrafika.net – Danka Cvijić/Nataša Kondić

Napiši komentar