„Obzirom da sam pogledao seriju ranije, vjerovao sam da će se gledaocima dopasti. Međutim, nisam očekivao ovakve reakcije. Ovo što se dešava prevazišlo je i očekivanja najvećih optimista iz ekipe. Nema posebne tajne. Stvar je u tome da se serija spremala dugo i temeljno po odličnoj ideji scenariste Nikole Pejakovića koji se, po običaju, stvarajući scenario bavio suštinom problema.“

Piše: Vedran Grahovac; Foto: Bosonoga produkcija i Jovan Vidaković

Ovako razgovor za eTrafiku započinje Ljubiša Savanović, jedan od najangažovanijih banjalučkih glumaca. Akademiju umjetnosti u Banjaluci završio je 2003. godine i od tada je u kontinuitetu prisutan u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Takođe, igra i u Gradskom pozorištu Jazavac i jedan je od zaslužnijih što je ovo pozorište po svom repertoaru i energiji postalo prepoznatljivo i van granica Banjaluke. Svojim angažovanjem u pozorištu i na filmu, dao je doprinos kvalitetu banjalučke, prvenstveno, pozorišne scene. Za svoj rad nagrađivan je mnogo puta, a nagrade „Zoranov brk“ i „Mostarska liska“ samo su neke koje je osvajao. U seriji „Kosti“, čije je emitovanje nedavno završeno na RTS-u, glumi jednog od dva glavna lika  i sa ostatkom ekipe oduševio je publiku i kritiku u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Nedavno je na RTS-u završeno emitovanje serije „Kosti“ u kojoj tumačite jednog od dva glavna lika. Da li ste očekivali toliku gledanost i šta je, po Vašem mišljenju, tajna uspjeha ove serije koja je izazvala odlične reakcije publike i kritike?

Obzirom da sam pogledao seriju ranije, vjerovao sam da će se gledaocima dopasti. Međutim, nisam očekivao ovakve reakcije. Ovo što se dešava prevazišlo je i očekivanja najvećih optimista iz ekipe serije. Nema posebne tajne. Stvar je u tome da se serija spremala dugo i temeljno, po odličnoj ideji scenariste Nikole Pejakovića koji se, po običaju, stvarajući scenario bavio suštinom problema. Onda je stvar u svoje ruke preuzeo reditelj Saša Hajduković, koji je sa glumcima napravio razgovore i probe, tako da je samo snimanje prošlo prilično lako. Veliki posao su napravili i producenti i organizatori, učinivši sve da se autorskoj ekipi serije pruže maskimalni uslovi za rad.

Kroz iskupljenje i suočavanje sa samim sobom, Kosta Gajić, lik kojeg tumačite, doživljava katarzu i počinje ispočetka. Da li je našem društvu, a ne samo pojedincima potrebna jedna vrsta katarze i da li je ona uopšte moguća?

Nego šta! Nažalost, čini mi se da smo daleko od toga. Ova serija je opredmetila ono što svi znamo, a prećutkujemo ili se bojimo da kažemo, odnosno, mislimo da možemo da se izvučemo živeći život gurajući stvari pod tepih. Ne može.

Koliko je bilo teško i da li je uopšte bilo teško igrati lik Koste Gajića?

Za mene je ova uloga bila najveći posao pred kamerama koji sam radio. Zahvaljujući povjerenju scenariste i prije svih reditelja serije, bio sam miran radeći na ulozi. Tako da sam im zaista, zahvalan.

Iako su fikcija, „Kosti“ se na jedan beskompromisan i društveno angažovan način bave našom stvarnošću i problemima sa kojima živimo. Da li nam nedostaje više takvih filmova i serija, koji nam bez uljepšavanja i patetike prezentuju sliku nas i društva u kojem živimo?

Čini mi se da nije malo serija koje pokušavaju da se bave tim temama. Pitanje je koliko koja od njih dobaci i uspije da nađe put do gledalaca.

„Bosonoga“ produkcija, koja je radila serije „Meso“, „Kosti“ i „Hotel Balkan“, postavila je Banjaluku na filmsku i serijsku mapu regiona. Šta mislite, zašto je trebalo toliko vremena da Banjaluka dobije jedan autentičan i kvalitetan kulturni „proizvod“ kao što su „Kosti“, a koji je pritom našao put do publike izvan Republike Srpske i Bosne i Hercegovine?

„Bosonoga“ produkcija okupila je na jednom mjestu sve što zna i želi da se bavi našim poslom u Republici Srpskoj. Autentičnim smatram i njihove prethodne projekte, među kojima su i Demofest, serija „Meso“, filmovi „Kostakurta“ i „Oj, Krajino“ i velike reklamne kampanje. A svi su oni prošli bolje na strani nego na domaćem terenu, gdje je teže biti priznat. Mala smo sredina u tom smislu, teško praštamo uspjeh ali ovakvi projekti su tu da to učine drugačijim.

Već godinama u kontinuitetu igrate u Narodnom pozorištu Republike Srpske i Gradskom pozorištu Jazavac. Kako komentarišete banjalučku pozorišnu scenu?

Imamo sjajne glumce i to je ono što nam drži glavu iznad vode. Nedostaju nam vizionari svuda u kulturi. Ljudi svjesni šta kultura znači za narod, odnosno za duh naroda. Nedostaju nam ljudi koji žele da mijenjaju svijet na bolje. To ne mogu da rade činovnici i poslušnici koji ne vide široko i daleko. Trebaju nam ljudi koji ne priznaju granice nego ih šire. Zapravo, takvih ljudi ima, ali njih stavljaju sa strane jer svijetlo koje oni bacaju otkriva koliko drugi ne znaju. Takvi ljudi odlaze nakon  što potroše sav svoj entuzijazam i budu više gladni nego siti.

Kakvi su Vam naredni planovi, a u vezi sa pozorištem, filmovima i serijama?

Angažovan sam na seriji Advokado za „Bosonogu“ produkciju i to je jedino novo što sad radim.

Napiši komentar