“Znam da će se oblaci tamni nadviti nada mnom. Znam da me čeka put težak i strm. Ali prelepa polja preda mnom, gde Božja čeljad za mene se mole. Vraćam se kući da vidim svoju majku i sve svoje bližnje koji me tamo čekaju.” (citat iz filma)

Piše: Vedran Grahovac

Na nedavno završenoj dodeli Oskara nekoliko ostvarenja skoro pa podjednako važila su za favorite u kategoriji najboljeg filma. Jedan od filmova kome su se za nijansu davale veće šanse, bar po mišljenju kritičara i prognozama kladionica, jeste i 1917 reditelja Sama Mendesa. Iako je prethodno osvojio Zlatni globus i mnoge druge nagrade, ipak nije uspeo osvojiti više od tri Oskara i u to u onim tehničkim kategorijama. Bez obzira na to, kada se podvuče crta, 1917 je jedan od najnagrađivanijih i najhvaljenijih filmova prošle godine, koju ju je donekle i obeležio.

Radnja filma smeštena je na prostrano ratno bojište za vreme 1917. godine. Nakon naredbe od strane komande mladi kaplari Blake i Schofield odlaze na drugu, nekoliko kilometara udaljenu liniju gde trebaju izvršiti naredbu, odnosno preneti poruku da se  napad na Nemce opoziva. Od trenutka dobijanja te naredbe životi oko 1.600 vojnika su na neki način u njihovim rukama, dok će dva mlada kaplara poći na put strave i užasa, suočiti se sa mnogim situacijama i pokušati izvršiti naredbu koju su dobili.

Izbegavajući klasične scene velikih bitaka karakteristične za ovaj filmski žanr, Sam Mendes nam donosi prikaz rata iz jedne lične i pre svega intimne perspektive. To je perspektiva onih malih-velikih ljudi koji bez pogovora izvršavaju naredbe i služe državi. Stavljajući svoje živote na raspolaganje oni služe višem cilju, ma kakav god on bio, slagali se sa njim ili ne. Prikazujući nam sve ono kroz šta će ova dva kaplara proći, Mendes nam donosi odličan prikaz rata i svega onoga što ga čini. A to što ga čini, zapravo je okosnica samog filma i onoga sa čime se susreću njegovi junaci.

U tom smislu, 1917 je priča o strahotama rata iz perspektive lišene kolektiva i glorifikovanih situacija koje neretko gledamo u filmovima ove tematike. To je priča o momentu i trenutku u koji su mladi životi stavljeni mimo svoje volje. Zapravo, u pitanju je svršen čin određen od strane starešina kome, kako te često i biva u ratu, mladi životi treba da se povinuju. Takođe, 1917 govori o prijateljstvu i solidarnosti, ali i istrajnosti. Sve to prikazano je kroz put od nekoliko kilometara koji će proći junaci ovog filma. Iako vrlo kratak, taj put biće sasvim dovoljan za spoznaju svih užasa i horora rata sa kojima će se suočiti dva mlada kaplara.

Strahote tog užasa neverovatno uverljivo i realistično Mendes prenosi na filmsko platno zajedno sa Rogerom Deakinsom, direktorom fotografije. Upravo ta vizuelna komponenta jeste najbolji deo ovog filma čineći ga vizuelno tehničkim remek delom. Sniman iz jednog kadra ili bar sniman da to tako izgleda, kao malo koji film poslednjih godina, 1917 nam pruža neverovatno i istinsko zadovoljstvo za vizuelna čula. Fascinantan rad kamere i odlična fotografija zapravo toliko dominiraju da čak vrlo često stavljaju u drugi plan sam sadržaj filma, koji i mimo kompletne vizuelne magije nije najbolji segment ovog ostvarenja. Pored maestralne kamere utisku autentičnosti ratnih zbivanja doprinosi efektna celokupna scenografija sačinjena od rovova, izmučenih i izranjavanih vojnika, ali i mrtvih životinja i štakora koji gmižu po podu.

Iako vizuelno moćan, ne možemo reći da je 1917 bez mana. Treba pomenuti da u određenim trenucima opada dinamika i tempo samog filma, kao i to da je na trenutke patetičan, a što se tiče samog sadržaja pomalo i “jeftin”. Isto tako, postoji i određena doza ideološke i patriotske obojenosti, pa čak u jednom trenutku britanski vojnik usred apokalipse rata začuđeno govori kako samo Nemci mogu da ubijaju životinje u ratu. U ulogama kaplara našli su se Dean-Charles Chapman i George MacKay. Upravo njihovi likovi predstavljaju dva dijametralna stava i životna odnosa prema samom ratu. Za jednog rat nema smisla i medalja je običan metal koji nema vrednost, dok je za drugog rat dužnost i čast, a medalja apsolutni ponos. Ova dva stava Mendes se nije trudio da preterano razvije i analizira više. Takođe, treba pomenuti i dva velika glumačka imena kao što su Colin Firth i Benedict Camberbatch, ali nažalost samo u kratkim i epizodnim ulogama.

Pored svega navedenog treba reći da je 1917 vrlo ambiciozan  i zahtevan projekat. Vrlo čestu temu Mendes uspeva da obradi na drugačiji i autentičan način. Jednim kadrom ili bar većim brojem njih koji izgledaju kao jedan, Mendes definitivno pomera granice ne samo u prošloj nego i prethodnih godina uopšte. Sa svim svojim manama ili pak sitnim zamerkama, 1917 je prava poslastica za ljubitelje vizuelnog i obiluje mnogim maestralno snimljenim scenama. Možda nismo dobili neke nove “Staze slave”, ali jesmo film kome će se naredne generacije vraćati bar zbog fascinantne moći fotografije, ali i magije filmske kamere.

Godina: 2019.

Režija: Sam Mendes

Scenario: Sam Mendes, Krysty Wilson-Cairns

Uloge: Dean-Charles Chapman, George MacKay, Daniel Mays, Colin Firth, Pip Carter, Benedict Cumberbatch

Žanr: drama, ratni

Država: Amerika, Velika Britanija, Indija, Španija, Kanada

Trajanje: 119 minuta

Napiši komentar