„U početku, red je bio propisan vašom kartom. Prva klasa, ekonomska i grebatori poput vas. Večni red uspostavljen od Svetog Stroja. Sve potiče od Svetog Stroja. Sve stvari na ovom mestu.“(citat iz filma)

Piše: Vedran Grahovac

Već dugi niz godina Južna Koreja ima vrlo značajnu ulogu u svetu filma. Reditelji ove zemlje u kontinuitetu se takmiče na najvećim filmskim festivalima, osvajaju nagrade pa čak i snimaju na engleskom jeziku sa glumcima iz Holivuda. Širok spektar žanrova i velika kreativnost samo su neke od karakteristika koje krase ovu filmsku produkciju kao jednu od najboljih na svetu. Jedan od južnokorejskih reditelja koji je u velikoj meri doprineo popularizaciji filmova ove zemlje jeste i Bong Joon Ho, ovogodišnji dobitnik „Zlatne palme“ za film „Parasite“. Nakon „Majke“, „Domaćina“ i sada već kultnog filma „Sećanja na ubistvo“ snima  „Ledolomca“(originalni naziv Snowpiercer), svoj prvi film na engleskom jeziku iz 2013. godine. Iako različit od njegovih ranijih filmova, može se reći da je Bon Joonov proboj na englesko govorno područje prošao poprilično uspešno.

Radnja „Ledolomca“ smeštena je u blisku budućnost gde je nakon klimatskih promena nastupilo ledeno doba. Na Zemlji je sve umrlo, a ono malo ljudske populacije smešteno je u ogromni voz koji velikom brzinom neprestano putuje bez stajanja. Taj voz čine nivoi, odnosno putničke klase. U takozvanom repu voza nalaze se ljudi koji godinama nisu videli dnevno svetlo i zapravo su robovi onih iz viših klasa. Za te više klase oni su čuli, ali im njihovi raskošni vagoni nalik najluksuznijim odajama ipak ostaju nedostupni. Ne želeći  više da trpe takvo stanje, posle dugih i temeljnih priprema, odlučuju se za pobunu, dolazak do „glave“ voza i preuzimanje tog džinovskog stroja.

Smestivši radnju u blisku budućnost, Bong Joon nam donosi jednu mračnu, brutalnu i uznemirujuću viziju budućnosti čovečanstva. To čovečanstvo odvojeno je od prirode i već osamnaest godina živi u vozu. Taj voz je zapravo metafora društva i sveta u kome živimo, dakako u jednoj vrlo radikalnijoj varijanti. U tom svetu jači jedu slabije, ali doslovno, i  život je zapravo borba za opstanak. Podela na društvene klase (ili putnike voza) ovde je i više nego očigledna. Ta podela ogledalo je ovog distopijskog sveta koje vrlo upečatljivo i vešto kreira Bong Joon. Bez obzira na stvarnu nameru reditelja, teško se oteti utisku da je taj svet nalik totalitarnom društvu. To društvo, u ovom slučaju voz, ima svog vrhovnog vođu, stvoritelja ovog stroja, koji je zapravo nalik božanstvu. U tom apokaliptičnom svetu sve je pod budnim okom „vrha“ dok su životi ljudi u rukama pojedinca. A taj pojedinac, misleći da je spasitelj planete, zapravo se igra, manipuliše i vlada.

Iako jedna distopijska priča smeštena u naučno fantastični žanr, po temama kojima se direktno ili indirektno bavi, „Ledolomac“ nam je zapravo i više nego blizak. Priča je ovo koja donekle simbolizuje i „gušenje“ osnovnih ljudskih prava, nepostajanje slobode i borbu za osvajanje svakog njenog pedlja. Kao i svaka borba u životu i ova trpi žrtve i velike gubitke. Takođe, „Ledolomac“ govori o lažima i manipulacijama koje za posledicu imaju niz promašenih života nedostojnih čoveka. Ti životi zapravo su projekcije drugog, odnosno čoveka koji je „odsečen“ od onoga što zovemo realnost. U tom smislu, u određenim segmentima, a vezano za ogroman jaz između društvenih klasa i manipulacija istim, „Ledolomca“ donekle možemo povezati sa Kusturičinim „Podzemljem“ kao i „Titanikom“ iako su u pitanju filmovi drugačijeg filmskog izražaja i žanrovskog okvira.

Pored same ideje i koncepcije filma kao jedan od najboljih segmenata ovog ostvarenja možemo  navesti njegov vizuelni identitet. Fascinantni, moćni i okovani ledom predeli koje vidimo iz voza daju „Ledolomcu“ onu zadivljujuću, ali i zastrašujuću notu koja krasi filmove apokaliptične tematike. Mračan, depresivan i teskoban enterijer voza (bar „rep“ voza), čini film uznemirujućim, stvarajući  jednu anksioznu atmosferu koja dominira većim delom filma. Scene borbi snimljene su vrlo vešto, a naročito ako se uzme u obzir činjenica da se radnja odvija u jednom vrlo  malom i skučenom prostoru. Takođe, za pohvalu je i glumački kasting, odnosno činjenica da se u filmu pojavljuje niz vrlo upečatljivih, karakternih i zanimljivih likova. Sjajna Tilda Swinton, Chris Evans i Ed Harris, samo su neki od glumaca koji su svojim vrlo dobrim rolama učinili ovaj film još boljim.

Za razliku od mnogih neameričkih reditelja koji su u svom prvom filmu na engleskom jeziku odstupili od svojih umetničkih principa i napravili kompromis, sa Bong Joonom na sreću to nije bio slučaj. Ovaj proslavljeni reditelj uspeva da snimi vrlo ozbiljan i inteligentan film, stavljajući ga u okvire jednog uglavnom popularnog žanra. Sa druge strane, „Ledolomac“ je film koji bi se mogao svideti onoj malo ozbiljnoj publici, ali i film koji će privući one koji su skloniji spektaklu. Nakon svih filmova koje je radio, samo se može konstatovati činjenica da je Bong Joon veliki reditelj, sklon različitim žanrovima od koga sa pravom možemo očekivati još kvalitetnih ostvarenja.

Godina: 2013

Režija: Bong Joon Ho

Scenario: Bong Joon Ho i Kelly Masterson

Uloge: Chris Evans, Kang-ho Song, Ed Harris, John Hurt, Tilda Swinton, Octavia Spencer, Jamie Bell

Žanr: naučna fantastika, akcija, drama

Država: Južna Koreja i Češka

Trajanje: 126 minuta

Napiši komentar