Pre tačno 40 godina Francis Ford Coppola snimio je čuvenu, sada već kultnu „Apokalipsu danas“. Kao glavni motiv i inspiraciju uzeo je knjigu „Srce tame“ Josepha Conrada. Taj motiv zapravo je lik kapetana Kurtza koji se odmetnuo od zvanične američke vojske, otišao da živi u džunglu i uspostavio jedan vrlo radikalan sistem vlasti, odnosno diktature, gde je lokalnim domorocima bio neka vrsta Boga.  

Piše: Vedran Grahovac

Četrdeset godina nakon „Apokalipse“ reditelj James Gray takođe koristi motiv iz „Srca tame“ za svoj novi film „Ad astra“, koji se ovih dana počeo prikazivati u bioskopima. Za razliku od „Apokalipse“ u kojoj se radnja odvija u džungli, u „Ad astri“ ona je smeštena u mračna i daleka prostranstva svemira.

Radnja filma prati astronauta Roya koji je i glavni protagonista filma. Njegov otac Cliford, takođe astronaut, jedan je od najuspešnijih i najcenjenijih ljudi iz ove branše. Nakon misije „Lima“ koju je predvodio, Cliford nestaje, a Nasa ga proglašava herojem i od njega pravi jednu vrstu mita. Ono što javnost ne zna jeste činjenica da je Cliford pobio sve članove svoje posade i postao pretnja celokupnom zemaljskom stanovništvu. Surovu istinu o svom ocu Roy saznaje nakon mnogo godina dobijajući vrlo delikatan zadatak koji ima oznaku strogo poverljivog. Taj zadatak sastoji se od misije na Mars gde će Roy pokušati uspostaviti kontakt sa ocem, kako bi se utvrdila njegova lokacija i sprečile eventualne, buduće pretnje po čovečanstvo.

Smestivši radnju u okvir naučne fantastike, reditelj se pre svega fokusira na kompleksnost porodičnih odnosa stavljajući akcenat na odnos oca i sina. Taj odnos prekinut je onda kada je trebao biti najprisutniji. Nepostojanje tog odnosa manifestovano je kroz odsustvo očinske ljubavi, a što je za posledicu imalo mnoge druge stvari. Te posledice zapravo su sam lik Roya, njegov karakter i ono u šta se pretvorio. A pretvorio se u osobu ispunjenu bolom koja ima problem sa ljudima i komunikacijom sa drugima. Toliko različit od oca, Roy je na neki način ipak sličan njemu. Iako ne toliko radikalan kao otac, i on zapostavlja porodicu prepuštajući se svom profesionalnom pozivu donekle postajući očeva sena. Živeći u jednoj vrsti međuprostora, rastrgan između svemira i porodice, Roy ipak dobija šansu da učestvuje u spašavanju planete, ali i šansu za ponovno uspostvljanje odnosa sa ocem. Taj pokušaj nekog novog početka u stvari je i finale ovog filma.

Kao i mnogo toga u „Ad astri“, i samo finale moglo je i moralo biti mnogo uverljivije. I pored činjenice da je Tommy Lee Jones dosta dobar u ulozi Cliforda i da je jasno da je on zarad ideja i viših ciljeva napustio porodicu,  njegov lik je kao i mnogi u filmu ipak površan, ne toliko razrađen i nedovoljno uverljiv.

Pored centralne teme oca i sina, reditelj Gray, doduše vrlo usputno, dotiče se određenih tema koje svakako treba pomenuti. Prikaz je to bliske nam budućnosti, odnosno budućnosti kakva bi ona eventualno mogla biti. U toj budućnosti ljudi su kolonizovali Mesec i Mars i normalna je pojava da kao turisti odlaze tamo. Odlazeći tamo, vrlo često nesvesni su činjenice da traže ono što imaju i na Zemlji. Blješteće reklame poznatih brendova prisutne su širom Marsa i Meseca i ukazuju  na to da se ono od čega možda bežimo u druge sfere zapravo nalazi i van granica Zemlje.

Takođe, treba pomenuti i pohvaliti činjenicu da je reditelj Gray uopšte odlučio snimiti „sf“ film,  ne želeći da se fokusira samo na specijalne efekte i izbegavajući da snimi tipični blokbaster. Uprkos vrlo mlakoj i na trenutke patetičnoj priči, svakako treba pohvaliti fotografiju, pojedine blistave kadrove svemira, ali i režiju koja je mnogo bolja nego sam scenario. U producentskom smislu, odluka da lik Roya tumači Brad Pitt sigurno je dobra iz razloga što će upravo on privući kako onu mlađu, tako i stariju publiku.

Ako „Ad astru“ poredimo sa filmovima ovog žanra snimljenih poslednjih nekoliko godina u Holivudu  kao što su „Dolazak“, „Gravitacija“ ili pak „Interstellar“, treba reći da je u odnosu na sve njih ona manje uverljiva i kvalitetna, bilo u onom scenarističkom, glumačkom ili pak tehničkom smislu. Pokušavajući da bude više od blokbastera, odnosno jedan ozbiljan film, „Ad astra“ ne uspeva u tome, ostajući prosečan, ali film koji ipak možemo pogledati. Na neki način, kao i Roy i „Ad astra“ ostaje u nekom međuprostoru, odnosno biva film koji nije ni klasičan blokbaster, niti umetničko filozofsko delo. Bez obzira na to, treba mu dati šansu.

Godina: 2019.

Režija: James Gray

Scenario: James Gray i Ethan Gross

Uloge: Brad Pitt, Tommy Lee Jones, Ruth Negga, Donald Sutherland

Žanr: naučna fantastika, avantura, drama, misterija

Država: Amerika, Kina

Trajanje: 123 minuta

Napiši komentar