Svake godine bez obzira na lošu, osrednju ili pak dobru filmsku ponudu, Holivud nas gotovo pa redovno iznenadi određenim filmskim ostvarenjima. Nekada nezavisnim, a nekada art filmovima koji bez ikakve pompe ili najave (a kako to često biva u Holivudu) osvoje nagrade ili pokupe simpatije kako kritike, tako i publike.

Piše: Vedran Grahovac

Neretko, to su filmovi koji u mnogim segmentima odstupaju od onoga što članovi Američke filmske Akademije vole, prikazujući nam američko društvo u ne baš sjajnom kontekstu. Zapravo, ta ostvarenja prikaz su one druge Amerike u kojoj je teorija o „američkom snu“ jedna obična laž i gde mnogi nemaju osnovnih uslova za život, a kamoli nešto više.  Jedan takav film koji je osvojio nešto više od 40 nagrada i 120 nominacija  jesu i „Noćne hronike“ iz 2014. godine reditelja Dana Gilroya. I pored odličnih kritika i hvalospeva od strane publike, „Noćne hronike“ uspele su osvojiti samo jednu nominaciji za „Oskara“ iako je taj broj po mnogima morao biti veći.

Već na samom početku filma upoznajemo se sa glavnim (anti)junakom Danielom Bloomom. Lutajući bespućima mraka Los Anđelesa čini sitne prekršaje kao što je krađa ograde. Naravno, ne čini to iz besa i dosade nego potrebe da zaradi nešto novca i da preživi. Jedne noći, igrom slučaja, prisustvovaće saobraćajnoj nesreći i „upoznati“ se sa ljudima koji dolaze prvi na mesto nesreće, snimaju „eksluzivni“ materijal koji kasnije prodaju televizijskim kućama. Taj materijal one puštaju u udarnim terminima, takozvanom prime time-u. Počevši od nule, kao anonimus, Bloom počinje raditi sa „asistentom“ i za vrlo kratko vreme postaje sinonim osobe koja ima „vruć“ materijal i istinsku ekskluzivu. Na početku snimajući samo saobraćajne nesreće on ide korak dalje i počinje snimati mesta gde se dešavaju krivična dela kao što su pljačke i  teška ubistva.

„Noćne hronike“ govore o današnjim savremenim medijima koji vape za „ekskluzivom“. Najčešće, ta ekskluziva jeste crna hronika prepuna krvi i užasnih vesti. Bez ikakve odgovornosti, etičkih i profesionalnih normi, ti mediji samo plasiraju ono što narod želi da gleda. U tom smislu „Noćne hronike“ su odličan i surovo realan prikaz medija kao ogledala današnjeg društva. Tačnije, onog dela društva koje iz svoje zone konfora, udobno smešten u kućne fotelje, sa uživanjem gleda tuđu muku, negde u dubini tešeći se kako ta muka nije njegova.

Iako smeštena u konkretan grad, radnja ovog filma mogla se desiti i zapravo se dešava širom sveta. Gledajući „Noćne hronike“ shvatićemo kako čovek kao jedinka i društvo u kojem živi, u  onom sociološkom i psihološkom smislu nisu puno odmakli od onog društva od pre nekoliko hiljada godina. Zapravo, ta društva su ista dok se samo menjaju forme. Nekada, ljudi su tuđu muku, patnju i krv gledali u „Koloseumu“ i raznim arenama, dok je danas gledaju na malim ekranima u polumraku svojih dnevnih soba. Suštinski, oba ova  društva u stvari su voajerska, prepuna raznih devijantnosti, ali i devijanata.

Takođe, lik Blooma možemo posmatrati kao odličnu studiju savremenog, otuđenog čoveka u još otuđenijem društvu kakvo je i naše. To je čovek za koga možemo reći da se poput životinje u divljini  samo prilagođava na sredinu u kojoj živi ne razmišljajući puno o moralnim i drugim načelima. Svojim postupcima, opravdano ili ne, on samo opstaje u jednom društvu koje defakto posrće već hiljadama godina. Sa dramskog i psihološkog aspekta, kod Blooma je interesantna činjenica da je to „prilagođavanje“ na neki način ono što ga održava živim, budnim i pod adrenalinom. Njegov posao na neki vrlo čudan način jeste i njegovo zadovoljstvo.

Pored vrlo dobrog scenarija, režije i mračne atmosfere koja ovom filmu daje prepoznatljiv vizuelni identitet, kao najbolji segment ovog ostvarenja možemo navesti upravo lik Blooma  koga je maestralno odigrao Jake Gyllenhaal. Vidno smršavši odglumio je  asocijalnog, čudnovatog i vrlo snalažljivog tipa još jednom pokazavši zašto ga mnogi smatraju jednim od najboljih glumaca novije generacije. Upravo ovu ulogu mnogi su poredili sa onom kultnom De Nirovom u „Taksisti“. I pored svega toga nije uspeo osvojiti nominaciju za „Oskara“.

Brutalna, mračna  i na trenutke jeziva, drama je ovo lišena patetike i onog lažnog sjaja. Spoj dramskog naboja i dinamike u vidu akcionih scena sa autima „Noćne hronike“ istinska su poslastica za filmske sladokusce. Jedan od najboljih filmova ne samo te 2014. godine nego i poslednjih godina uopšte, koji nam je podario jedan autentičan karakter i  veliku ulogu  Jakea Gyllenhaala. Film koji vraća nadu ne samo u Holivud nego i sedmu umetnost uopšte.

Režija: Dan Gilroy

Scenario: Dan Gilroy

Uloge: Jake Gyllenhaal,  Rene Russo, Bill Paxton, Riz Ahmed, Ann Cusack

Žanr: drama, kriminalistički

Država: Amerika

Trajanje: 117 minuta

Napiši komentar