Nakon optužbi za seksualno zlostavljanje dečaka i bekstva iz rodne Nemačke, nacista i samoproklamovani sveštenik Paul Schafer zajedno sa nekoliko stotina svojih pristalica šezdesetih godina prošlog veka skrasio se u Čileu. Tu je osnovao sada već ozloglašenu sektu naziva „Colonia dignidad“ i sebe predstavljao kao verskog pastira koji širi božiji glas.
Piše: Vedran Grahovac
Za javnost jedna vrsta utopističkog društva i poljoprivredne komune sa vrtićem i školom, zapravo je bila nešto mnogo strašnije od toga. Bila je mesto boravka nekih od nacista, gde su dovođeni politički protivnici Augusta Pinocheta, nakon čega su podvrgavani najbrutalnijim mogućim torturama. Geografski izolovana i okružena Andima, ova kolonija bila je prava fabrika užasa jednog bolesnog uma, koji je imao podršku Pinocheta, i zapravo sarađivala sa njim. Upravo ova mračna priča poslužila je kao inspiracija reditelju Florianu Gallanbergeru da snimi film „Colonia“ , koji je svetsku premijeru imao 2015. godine na festivalu u Torontu.
Radnja ovog filma smeštena je u Čile, u političko vrlo turbulentnu 1973. godinu. Već na samom početku upoznajemo se sa Danielom i Lenom, glavnim junacima ovog filma. Daniel i Lena su ljubavni par, oboje državljani Nemačke, sa privremenim boravkom u Čileu. On je politički aktivista, pristalica čileanskog predsednika Salvadora Aljendea, a ona stjuardesa. Kada Augusto Pinochet preuzme vlast državnim udarom, vojska počinje zatvarati mnoge njegove političke protivnike, među kojima će biti i Daniel. Nakon što ga odvedu u ozloglašenu komunu i sektu „Coloniu dignidad“ gde će proći razna mučenja, Lena odlučuje da se prijavi u nju i pokuša ga spasiti. Glumeći devojku koja traga za Bogom i smislom života, odlučuje da iz ljubavi prema momku ipak uđe u jedan zatvoreni kompleks, iz koga se skoro niko ne vraća i o kome je čula samo najgore stvari.
Kao spoj fikcije i konkretnih događaja u velikoj meri zasnovanih na istorijskim činjenicama, „Colonia“ je odličan prikaz jednog od najmračnijih perioda u istoriji Čilea. Pored diktatorskog režima i strahovlade Pinocheta, upravo „Colonia dignidad“ bila je jedan je od najvećih razloga zbog kojih su mnogi proživljavali pakao. Upoznajući se sa društveno političkom situacijom u ovoj zemlji, kao i surovim uslovima u „Koloniji dostojanstva“(kako su je zvali), videćemo zapravo kako jedan društveno istorijski kontekst u velikoj meri određuje ljudske sudbine. Naročito sudbine onih koji nisu pristalice vlasti. Rodivši se na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme, oni postaju žrtve i pijuni, čijim životima upravljaju drugi. Uprave takve živote, a bez svoje volje, vodili su i članovi „Kolonije dostojanstva“.
Takođe, priča je ovo i o zloupotrebi Boga i određenih verskih nazovimo ideja, zarad ličnih i moralno upitnih interesa, kao i onih najnižih pobuda. Dajući sebi titulu pastira i duhovnog vođe, Paul Schafer od svog lika izgradiće kult, napraviti jednu vrstu božanstva, i na mnoge načine zloupotrebljavati isto. Sa druge strane, sve to biće zapravo samo paravan za užase koje će činiti u svom malom, izolovanom „carstvu“, a sve to uz podršku Pinochetovog režima. U tom smislu, njegov lik možemo posmatrati kao odličnu studiju karaktera, odnosno studiju zla i onog neljudskog u ljudima. Zla kao konstantne, prisutne od postanka same ljudske civilizacije. Gledajući baš ovaj film, u potpunosti bismo se mogli složiti sa onom Selimovićevom rečenicom u kojoj kaže da su ljudi zla deca – zla po činu, a deca po pameti.
Motiv ljubavi između Daniela i Lene, Florian Gallanberger koristi samo kao okvir u kome se kreće kako bi nam ispričao jednu mnogo veću i defakto bitniju priču. Odnosno, priču o strahotama i užasima koje su pojedinci spremni učiniti. Iako nije u pitanju dokumentarni film, može se reći da je mnogo toga prikazanog istorijski tačno. U tom smislu, „Colonia“ ima jednu sasvim drugu vrednost, te je možemo posmatrati i kao svedočanstvo jednog konkretnog političko istorijskog momenta, o kome šira javnost ne zna mnogo. Vreme je to gde su pojedini odrastali u jednom paralelnom svetu zvanom „Kolonija dostojanstva“ ne upoznavši nikad svet izvan nje. Taj paralelni svet zapravo je svet manipulacije i laži jednog čoveka, koji kreirajući pravila tog mikro društva, kreira i živote tih bespomoćnih ljudi.
Pored vrlo dobrog scenarija, koji je ispraćen takođe dobrom režijom, ono što definitivno treba izdvojiti, jeste gluma. Emma Watson odglumila je lik Lene, samo fizički slabe i krhke, a zapravo snažne i psihički jake devojke, koja zarad ljubavi žrtvuje baš sve. Paula Schafera, hladnog i manijakalnog tipa, spremnog na sve vrste zlostavljanja drugih, sjajno je odigrao Michael Nyqvist. Pored njih, definitivno najbolji glumački posao odradio je Daniel Bruhl, tumačeći lik Daniela. Njegova tranfsormacija od mladića punog snage i života, koji želi da menja svet, do mladića ometenog u razvoju kojeg glumi da bi što lakše pobegao iz Kolonije, zaista je fascinantna. Uloga je to kojom Bruhl još jednom pokazuje svoje glumačko umeće. Kao jednu od zamerki, možemo navesti pomalo holivudski i klišeizirani kraj, koji ipak ne umanjuje vrednost celokupnog filma.
Na kraju, treba reći da Gallanberger uspeva da snimi dramu koja će malo koga ostaviti ravnodušnim. Dinamična, napeta i veoma mračna, ona nijednog trenutka nije dosadna. Iako brutalna i jeziva, sa mnogo mučnih scena, ipak ima određenu dozu optimizma. Posvetivši film svim žrtvama „Kolonije“, reditelj ovog filma nam na neki način šalje poruku, podsećajući nas na strašne stvari koje su se dešavale oko nas unazad samo nekoliko desetina godina. Gledajući „Koloniju“ i sve ono što se dešava u njoj, shvatićemo koliko naši životi i nisu toliko loši s obzirom na živote nekih drugih, koji nisu imali sreću odrastati u nekim boljim i humanijim uslovima.
Režija: Florian Gallenberger
Scenario: Torsten Wenzel, Florian Gallanberg i Tom Kinninmont
Uloge: Emma Watson, Daniel Bruhl, Michael Nyqvist, Richenda Carey, Vicky Krieps, Jeanne Werner
Žanr: Drama
Država: Nemačka, Francuska, Luksemburg, Velika Britanija, Amerika
Trajanje: 106 minuta
IMDB ocena: 7,1
Naša ocena: 7,7
