Nakon prethodne sezone u kojoj su poslije tri godine dominacije u ABA ligi titulu na Jadranu prepustili Budućnosti, košarkaši Crvene zvezde su sa potpuno novim timom otvorili sezonu u kojoj žele da vrate krunu na Jadranu. O ambicijama i izazovima koje čekaju “crveno-bijele”, te o svom iskustvu na univerzitetu Arizona gdje je proveo prethodne četiri godine, govorio je centar tima sa Malog Kalemegdana Dušan Ristić.

Piše: Slobodan Manojlović

Zvezda je na nedavno održanom Superkupu ABA lige u Laktašima savladala Olimpiju, Cedevitu i Budućnost i na dominantan način osvojila prvi trofej u sezoni. Prosječno su na turniru u Republici Srpskoj protivnike pobjeđivali sa 17 razlike. Trijumfi su ostvareni i na otvaranju takmičenja u ABA ligi protiv Cibone i Evrokupu protiv Ulma. Ovi mečevi su ipak donijeli i određene oscilacije u igri “crveno-bijelih”. Ristić, kojem je ovo drugi mandat u Crvenoj zvezdi, zadovoljan je otvaranjem sezone. Ipak, smatra da bi ekipa trebala još mnogo da radi kako bi izvukla svoj maksimum.

“Iz Laktaša nosimo mnogo pozitivnih utisaka. Pokazali smo da imamo kvalitet kao i vrlo dobru hemiju među igračima u ekipi. Svi smo maksimalno posvećeni timu i spremni da naporno radimo kako bismo imali uspešnu sezonu jer još uvek imamo prostora da unapredimo našu igru. U odnosu na moj prethodni boravak u Zvezdi promenio se ceo stručni štab, kao i svi igrači u timu osim kapitena Branka Lazića. Dosta novih lica, ali ciljevi Zvezde ostaju uvek isti. Maksimalno zalaganje na terenu i da pokušamo da igramo što bolju košarku i pobedimo što vise utakmica.

Kakav je rad sa Milanom Tomićem, na čemu on najviše insistira i šta je na vas ostavilo najjači utisak u vezi njega?

Rad sa trenerom Tomićem je na visokom i veoma profesionalnom nivou. Kao trener on od nas zahteva da igramo modernu košarku, da iz čvrste odbrane otvaramo brz i efikasan kontranapad. Ono što je ostavilo najjači utisak na mene je to što pored košarkaških elemenata Tomić brine o svim igračima. Stalno insistira od nas da težimo ka vrhunskoj hemiji u ekipi i budemo jedna funkcionalna grupa igrača koja će biti maksimalno podređena timu.

Kako vam se čini ovaj tim i kolike su ambicije Crvene zvezde u ABA ligi?

Tek je početak sezone i još smo u fazi upoznavanja, ali posle mesec i po dana napravili smo dosta toga dobrog u smislu timske hemije. Ambicije Crvene zvezde su uvek maksimalne, a to je osvajanje ABA lige. Svima u timu je to cilj, ali nećemo se zaletati puno. Sezona je dugačka. Za sada je najbitnije da radimo i nastavimo sa timskim napretkom.

Šta mislite o ekipama Budućnosti, Cedevite i Partizana koje mnogi vide kao vaše glavne konkurente za trofej na Jadranu?

Sva tri tima su veoma kvalitetna, pojačana sa dosta dobrih stranaca i domaćih igrača, ali mi se ne opterećujemo mnogo o drugim timovima. Mi smo ti koji odlučujemo o našoj sudbini tako da je sada sav fokus na našem ličnom napretku.

Kolike su ambicije u Evrokupu gdje igrate u Grupi A sa Galatasarajem, Andorom, Ulmom, Brešom i Monakom?

Po kvalitetu Evrokupa ove godine slobodno se može reći da je mini Evroliga. Mnogo kvalitetnih timova, kako u našoj grupi tako i u ostalim. Kao i za ABA ligu, tako i za Evrokup važi činjenica da ako želimo da se borimo za trofeje moramo još mnogo da radimo kao tim i da podižemo formu u pravo vreme.

Prethodne četiri godine proveli ste na univerzitetu Arizona čiji ste rekorder po broju ostvarenih pobjeda. Kakve utiske nosite sa koledža?

Sigurno četiri nezaboravne godine, mnogo pozitivnih iskustava. Košarkaški sam napredovao i na kraju stekao fakultetsko obrazovanje. Period koji će mi sigurno zauvek ostati u sećanju. Arizona me je spremila kako za košarku tako i za sam život posle nje.

Možete li da kažete nešto o završnici NCAA sezone, poznatom po imenu Martovsko ludilo, na kojem ste imali priliku da igrate više puta?

Verovatno uz Super Bol u NFL ligi (američki fudbal) najznačajnije i najzanimljivije sportsko dešavanje u Americi. Mnogo je teško opisati rečima šta je to Martovsko ludilo. Činjenica da sve u Americi staje kako bi svi bili spremni tih par nedelja da gledaju koledž košarku govori dosta o samom „ludilu“.

Pored košarke tamo ste ostavili trag i kao odličan student. Kakav je obrazovni sistem u SAD, koliko se razlikuje od našeg?

U životu se trudim da sve što radim odradim maksimalno i do kraja. Tako je bilo i sa fakultetom. Iako sam imao dosta košarkaških obaveza uspeo sam da posvetim dovoljno vremena fakultetu i uz pomoć fenomenalnih resursa u Arizoni diplomiram. Teško mi je da poredim naš obrazovani sistem sa onim u SAD jer nisam pohađao fakutet kod nas, ali činjenica je da je barem za sportiste pojam fakultetskog obrazovanja nezamisliv. Ukoliko se kod nas profesionalno baviš nekim sportom mnogo je teško da u isto vreme završiš fakultet. U SAD je sve to vrlo dobro organizovano i sportisti za razliku od naših imaju mnogo svetliju i sigurniju budućnost.

Na Arizoni ste igrali sa zvijezdom Čikago Bulsa Laurijem Markanenom i prvim pikom ovogodišnjeg NBA drafta Diandre Ejtonom. Kakvo je vaše mišljenje o njima?

Lauri i Diandre su dva veoma posvećena i prirodno nadarena igrača. Imali ste priliku da gledate Laurija i njegove partije prošle godine. Za Diandrea ne bih trošio mnogo reči. Ostaviću svima vama da sami sudite o njemu kad krene NBA.

Napiši komentar