fbpx

Opraštamo se,

opraštamo se i strasno

dugim nogama odlazimo u svet.

Foto baza

Ti u svoju mladost onuda iza fabrika,

iza pristaništa i mosta,

niz raskršća koja se razilaze kao posvađani ljudi.

Ja u svoju mladost onuda uz prugu

gde trava ima ukus vode, peska i sunca.

Nikada više nećemo sedeti u istoj klupi

ni jedno od drugog prepisivati zadatke,

ni deliti užinu na odmoru.

Nikada se više neću smejati

tvojim olinjalim lutkama,

ni ti mom neukroćenom zvrku na temenu

za koji su me večito čupkali

oni što sede iza nas.

Nije ovo više završena samo jedna školska godina.

Kažu: gotovo je detinjstvo.

Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.

Kažu, i svi su zajedno radosni

i kotrljaju se niz stepenice

kao šaka prosutih klikera,

i svi su smešni od zadovoljstva

kao plastelinske figure,

i svi su šareni i čudni

kao grad za vreme velikih praznika.

Samo ja znam: nikada više,

nikada više,

nećemo se uhvatiti za ruke

ni hodati od ugla do ugla

i pokušavati uzalud da se setimo

dok ćutimo nečeg vrlo važnog,

nečeg toliko ogromno važnog

čega se razdvojeni

nikada više nećemo moći setiti.

Napiši komentar