fbpx

Profilisali su se kao društveno-angažovan bend, sa oštrim političkim stavovima i jakom rodoljubivom notom u svojim pjesmama. Od davne 1999. godine i osnivanja grupe Beogradski sindikat prošlo je mnogo vremena, a povodom koncerta na banjalučkoj tvrđavi Kastel koji će se realizovati 02. septembra, u intervjuu za eTrafiku govori član ovog hip-hop sastava, Boško Ćirković Škabo.

Piše: Zorana Stojičić

„Počelo k’o rima pa je preraslo u pokret, sad je filozofija”, sintagma je kojom Škabo opisuje postojanje Beogradskog sindikata (BS).

„Unapredili smo pre svega svoj odnos prema BS, ali smo u suštini i u osnovi i dalje mi kao skupina drugara, koja pomalo i odbija da ostari – kad smo već kod toga”, rekao je Boško.

Kaže kako iz Banjaluke nose samo divne uspomene. Prije svega ovdje imaju dosta prijatelja, a održali su i neke nezaboravne koncerte. Ističe da na Kastelu spremaju klasičnu sindikalnu rokačinu iliti, kako oni zovu svoje nastupe, sindikalni trening.

„Čovek uvek ima soluciju i nikad nije kasno da promeni svoje izbore. Nikome nije prislonjen pištolj na slepoočnicu da sledi određeni sistem vrednosti, a generalizovati šta omladina sledi je dosta nezahvalno. Stanje u popularnoj kulturi na sve strane je, po mom ukusu, baš katastrofa, ali niko nikoga zaista ne tjera da upali radio ili tv i sluša ili gleda preovlađujuća sranja. Danas je izbora više nego ikada, treba se samo obučiti za biranje”, kaže on.

Naglašava da ovdje nije problem praćenje ili oponiranje komercijalnoj struji. Ukoliko se i ne može živjeti od sopstvene  muzike, može se uvijek snaći za neki drugi posao. Taj drugi posao čak može i biti vezan za muziku- produkcija i slično.

„Problem su bes i bezidejnost, a to nije problem u umetnosti nego u celom društvu. Umetnost se ubraja u oblast društvene nadgradnje, a osnova je potpuno zatrovana pomenutim besom i bezidejnošću. Svi nešto čekaju i prate slepca na putu do Eldorada. Treba prvo sebe pokrenuti. Odrediti svoj pravac i kretati se. To svakako vodi do napretka i samo to vodi do napretka. ”

Život sa idealima, a bez novca je po njemu moguć jer je uvijek moguće otići u manastir, na kraju krajeva. Dakle, izvodivo je. Štaviše, nikad je izvodivije jer je crkva mnogo bogatija nego ranije.

„Realno nije moguće živeti bez da se zarađuje za život, ali to ne znači da se mora voziti majbah, šmrkati droga i šetati poslovna pratnja, kao ni da se zbog svega pobrojanog mora gaziti po nekim uzvišenim idealima, ali ne moraju se ni imati takvi ideali. Ko je rekao da to mora? To je lični izbor. Ja sam zastupnik one da ne zameram nikome išta što drugoga ne ugrožava.”

Pokušaji različitih stranaka i organizacija da ih ispolitizuju i prikažu  kao nečije poltrone kako bi im uprljali ugled su mu smiješni. Navodi da bi oni za sve te priče morali biti „gori tranvestiti od aktuelnog predsjednika Srbije”, a oni nikada nisu ni imali tako ekstremne ispade u javnosti kao on da bi ih morali tako ekstremno mijenjati, posebno jer nikada nisu podržali ni jednu političku partiju. Onome ko svoje mišljenje iskazuje naglas i ko to osjeća kao ispravnu stvar, ko je tako vaspitan, i danas, kao i uvijek je to, ne privilegija već obaveza.

„Bezlični kapital mene ne pokreće. Moje dete ne pokreće. Moju ženu ne pokreće. Moje pse ne pokreće. Moje prijatelje ne pokreće. Moje roditelje ne pokreće, znači moj svet ne pokreće”, objasnio je Ćirković.

Po njemu nas laže svaki postojeći sistem, te je nužno stvoriti neki novi. To je primjer uzvišenog ideala- rad na uspostavljanju novog sistema, a oni nikada nisu ni pomislili da odustanu od svoje sindikalne priče.

„Spremamo nove pesme, svakako. Da li će izaći u formi albuma zaista ne znam, ali obradovaćemo publiku, a omladini poručujemo da svi zajedno misle svojom glavom – to je prava sloboda, a sloboda je borba, smisao života”, zaključio je Škabo za eTrafiku.

Napiši komentar