Eho

Sve što usnama prinesem ima ukus tebe.
Pijem te – žedan sam, jedem te – i dalje gladan.
Od čega živim ne znam, ali znam bez čega ću umreti.
Lišena tamne strane sveta, noću se bolje vidiš,
a kad zažmurim vidim sve ono po čemu te pamtim.
Možeš samo da mi zavidiš na viđenom,
jer lepota koju vidiš u ogledalu delić je lepote
zbog koje se i po ovim stihovima
razlikuješ od drugih žena.
Svuda po meni tvoji poljupci mirišu,
iz kože bih iskočio,
al’ mi se iz nje ne iskače,
jer želim da mi traješ dok trajem,
da bar miris tvoje duše i tvog tela
ponesem sa sobom kao uspomenu na život.
Eho tvog tela, miris tvog mirisa
drži me budnog i tera da sanjam
kako te ljubim lepše no što sam te ljubio.
Mirišeš na sva zvona!
I da hoću, ne mogu te sakriti,
u svemu što pričam ljudi te primećuju,
jer moje reči na tvoju kožu mirišu.
Hvala što odjekuješ mojim grudima
i što se toliko razlikuješ od drugih mirisa i ukusa,
pa si tu i kad nisi tu,
pa se oblizujem kao da si mi na usnama
i želim da te ponovo…
… ono što ne prestajem.
Mirno spavaj,
ima ko željan da te bude.

Goran Tadić

Napiši komentar