fbpx

Marko Šelič Marčelo započeo je karijeru u rodnom Paraćinu 1997. godine, a njegov debi album izašao je 2003. godine pod nazivom “De Facto”. Na albumu je sarađivao sa reperima iz regije, a iskreni i kritički stihovi našli su svoj put do publike. 

Naredne godine napustio je Basivity Music i potpisao ugovor s Multimedia Musicom. Album “Puzzle Shock” objavljen je 2005. godine i na njemu se ističu pjesme “Otkucaji”, “Pozerište”, “Novi Vavilon”, “Šarada”… Dobio je nagradu Davorin za najbolji rock/pop/hip-hop album godine, te nagradu za pjesmu godine. Napisao je roman “Zajedno sami”, za koji je takođe nagrađen.

Treći album pod nazivom “Treća strana medalje” proglašen je najboljim regionalnim hip-hop albumom za 2009. godinu. Naredne godine stigao je album “Deca i Sunce”. U saradnji sa NVO Astra objavio je pjesmu “Čep”, u sklopu projekta protiv trgovine ljudima.

Foto baza

U novembru 2013. godine objavio je pjesmu “Pegla” kojom je najavio album “Napet Šou”, koji bi trebalo da bude objavljen ove godine.

Pegla

Darko ima deset godina i nema užinu za vreme odmora.
Njegovi nemaju posla, on ima 30 kila s knjigama.
Knjige su sad van ranca, prljave u blatu i barama.
Jer, pošto nema džeparca, Darka tuku dečaci s kajlama.
Bezdušni grohot dok vazdušnim đonom obojica gaze ga.
Neke cure dobacuju kikot, on se tiho grči izranjavan.
Žali što nije k’o ćale što prebija svakoga po kafanama.
Što je slab i mora da ćuti, jer muško ne sme da bude njanjavac.
Tog dana ga je spasao jedan debeli pegavi klinja.
Malo stariji, verovatno iz srednje što je tu pored bila.
Razjurio ona dva klinca, stao na njegovu stranu,
i to je jedini put kad je neko bio dobar prema Darku.

Darko ima sedamnaest, napucan je i svi sad zovu ga Pegla.
Ima treš trešu, ima naj najke i ramena široka k’o regal.
Ima bes besvesti, oči očinske, jed jednak k’o nekad.
I zna da bije za ćirilicu, ali piše spojeno neznam.
On mrzi Hrvate, čuo da treba – u pesmi omiljenog benda.
On mrzi pedere — rekla mu crkva i dobri pastir Kačavenda.
On voli svoj narod, voli Kosovo i život bi dao za njega,
ali zove prljavom seljačinom svakoga ko nije iz BG-a.
(Pegla) Pegla je spreman na sve da uđe u tim.
Da ga shvate ozbiljno baš svi. Da i on bude jedan od njih, jer
(Pegla) ne želi da gleda kako tone mu zemlja i da na to bude jebeno tih.
Iskriviće od batina svakog ko je kriv.
ALI – moraće da dokaže koliko je odan.
U rancu ima baklju, zastavu, dva noža.
U parku je noć, u noći je parka,
U parki je tip, liči na pederaša.
Ako ga olomi, biće kulijana:
Primiće ga u ekipu huligana.
Vidi na šta liči, sigurno je feget!
Ma jeb’o tuču, bolje nož u bubreg.
Ajmo, Pegla, to, ubodi ga!
Evo, pada! Sad! Zaskoči ga!
Ubodi opet, ubodi pedera!
Za crkvu, za Boga… živela Srbija!
Vidi kako plače, bre, pička pegava!

… ček, stani… pa to je on… onaj iz školskoga…

Pegli drhti usna, drhti ruka, dok momak krklja.
Te oči, sva ta pitanja u njima, taj užas…
Pegla ne može da gleda, Pegla muči se da diše.
Pegla napipava rukom kamen i smrska mu lice.

Gde je sad Bog, Pegla, kada vidiš oko što curi,
kada vidiš svu krv što šiklja, kada nema mase da divlja?
KO je tvoj bog, Pegla, za koga radiš to sve?
Jel’ sad bolje tvojoj zemlji? Kako to da si sam i nem?
Kako to sada nikog nema? Samo ti i komadići mesa
na dlanu, obrazu, čelu. Na duši, koju više nemaš.
Gledaj ga, gledaj, Pegla. Znaj, i on tebe gleda
mrtvim okom s druge strane, da znaš, da pamtiš,
šta god misliš sad da si — to oko, taj vir,
to si ti.

eTrafika.net

Napiši komentar