fbpx

Razvojna banka FBiH posljednjih godinu dana ima novu Upravu, ali i  nezakonit Nadzorni odbor kom je istekao mandat. No ipak dodjeljuje kredite od javnog novca u vlasništvu FBiH, daje garancije privrednicima za komercijalne kredite (TDM Group iz Gradačca sa 2,5 mliona KM garancija za dva kredita, TT Kabeli iz Širokog Brijega za tri kredita s tri  miliona…).  Iako raspolaže isključivo javnim novcem u vlasništvu FBiH  niko ne   zna ko su korisnici kredita, po kojim kriterijima, koliko je kredita rizično… Poslodavci kažu da im RB FBiH više i nije inetresantna jer su joj kamate veće od onih u komercijalnim bankama. Novi predsjednik Uprave Semir Fejzić  pak kaže da je od novembra 2019 do početka 2020 Banci vratio ugled i da su prošli sve provjere Svjetske banke, no parlamentarci upozoravaju da tu banku ipak nikada nije revidirao Ured za reviziju institucija FBiH.

Piše: Rubina Čengić, Interview.ba

Stotinu miliona KM za Garancijski fond  i više od 160 miliona KM koje su nekoliko ministarstava i Zavod za zapošljavanje u FBiH izdvojili za poticaj privrede i zapošljavanja povjereno je Razvojnoj banci FBiH čiji nadzorni odbor je nezakonito imenovan, odnosno ne postoji. Iako nema NO, RB FBiH je za manje od mjesec dana prihvatila da daje garancije za 6 kredita tri preduzeća kod komercijalnih banaka (https://rbfbih.ba/baza-podataka-garancijskog-fonda )  –  TDM Group iz Gradačca je dobila garancije za 2,5 miliona KM za dva kredita, TT Kabeli iz Širokog Brijega 3 miliona KM garancije za tri kredita i garanciju za 200.000 za Lignum doo Mostar.

Uz to što zastupnici u Parlamentu FBiH upozoravaju na nezakonitosti oko imenovanja NO, u maju 2020 Transparency International upozorio i na sumnje na nezakonite radnje (https://ti-bih.org/nezakonito-imenovani-clanovi-nadzornog-odbora-razvojne-banke-fbih ).

„Finansijska policija i Agencija za bankarstvo su nedavno vršile kontrolu RB FBiH ispitujući poslovanje ove institucije i to upravo u dijelu koji se odnosi na imenovanja vd-rukovodstva, kao i sporne plasmane kredita. Posebno je zanimljivo da se u kontekstu spornih plasmana pominju i sami članovi nadzornog odbora, odnosno firma čiji je vlasnik član NO Amir Avdić. Prema pisanju medija, njegova firma je od RB FBiH dobila kredit od oko 256.000 KM od kojih 128.000 KM nije vraćeno i ova sredstva se vode kao nenaplativa. Protiv Avdića je, prema medijskim izvještajima, i Državna agencija za istrage i zaštite (SIPA) podnijela izvještaj zbog organizovane prevare i izvlačenja novca iz Bobar banke“, upozorio je TI u BiH.

„Zaista jesmo zatekli teško stanje u novembru prošle godine kada smo imenovani, ali mislim da je ovo sada sasvim druga banka – sasvim smo redizajnirali sve kreditne linije, pa, primjerice, imamo i kreditnu liniju za poljoprivredu za do 15 godina s fiksnom kamatom od 2,5 posto, imamo nove korisnike kredita, obilazimo cijelu Federaciju uzduž i poprijeko, predložićemo javnim preduzećima da svoje depozite drže kod nas… Uostalom od Svjetske banke smo dobili najvišu ocjenu i zadovoljili sve njihove kriterije“, kaže Semir Fejzić, vd predsjednik Uprave Banke.

Razvojna banka FBiH je  osnovana sa 400 miliona KM koje je Vlada FBiH uzela iz kredita od MMF-a, a s ciljem poticaja razvoja privrede u FBiH. Oni koji cijene da je ta Banka s vremenom postala „otuđeni centar moći“ podsjećaju da je među odlukama Vlade FBiH iz proteklih godina moguće naći odluke kojima se toj Banci nalaže da kupi poslovnu zgradu Agrokomerca, da reprogramira kredit nekom javnom preduzeću ili slično (http://fbihvlada.gov.ba/bosanski/zakoni od 18.06.2020., http://fbihvlada.gov.ba/bosanski/zakoni/ od 08.01.2016….

Prema posljednjem dostupnom izvještaju vanjske revizije koji je objavljen na njihovoj web-strani (https://rbfbih.ba/wp-content/uploads/2020/06/Finansijski-izvjes%CC%8Ctaj-nezavisnog-revizora-za-2019_godinu-bos_-verzija.pdf ), a odnosi se na 2019. godinu, Banka raspolaže s oko 163 miliona za račun Vlade FBiH i Ministarstava finansija, razvoja, poduzetništva i obrta, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, raseljenih osoba i izbjeglica te   okoliša i turizma, ali i Zavoda za zapošljavanje FBiH; s vlastitih oko 130 miliona KM; oko 206 miliona KM plasiranih u kredite; da je od kamata zaradila više od 6 miliona KM;  da je oko 19,3 miliona KM nedostajalo kao rezerva za kreditne gubitke u 2019. UZ ovo – niko ne zna ko su korisnici, koja je visina tih kredita,  ko je tražio i nije dobio kredit i uz koje obrazloženjem ili koliko je rizičnih kredita i ako neko kaže 5 posto – da li pet posto ukupnog dodijeljenog iznosa ili pet posto dodijeljenih kredita i koliko je to novca i zašto postoji rizik…

Zastupnica u Parlamentu FBiH Nasiha Pozder od juna 2020., na različite načine od Vlade FBiH kao Skupštine RB FBiH traži da Nadzorni odbor banke bude imenovan u skladu sa zakonom.

„Radi se o kršenju Zakona o vladinim i drugim imenovanjima i Zakona o Razvojnoj banci jer su pojedini članovi NO stranački kadrovi, a NO igra ključnu ulogu u imenovanju kreditnog odbora te Banke koja daje kredite od javnog novca po povoljnim uslovima“, pojasnila je Pozder.

Naime Vlada FBiH je u januara imenovala vršioce dužnosti članova NO RBFBiH, u maju 2020 produžila mandat članovima među kojima je bilo stranačkih funkcionera  (http://fbihvlada.gov.ba/bosanski/zakoni/ 12.05.2020.), pa u junu raspisala konkurs (http://fbihvlada.gov.ba/bosanski/zakoni  od 10.06.2020.), pa u oktobru poništila konkurs bez obrazloženja i najavila raspisivanje novog, a u međuvremenu je, prema nezvaničnim informacijama, sporni Nadzorni odbor raspušten.

Na nezakonita imenovanjima je upozoravao i Transparency International BiH i u maju 2020. i 2017 referirajući se na slučaj kada je članica NO Mersiha Slipičević podnijela uslovnu ostavu na tu poziciju – isključivo ukoliko će biti imenovana za izvršnu direktoricu te Banke (https://ti-bih.org/clanica-no-razvojne-banke-fbih-uslovila-svoju-ostavku-imenovanjem-za-v-d-izvrsnog-direktora/ ).

„Ovakvo sporno imenovanje predstavlja ogroman rizik za poslovanje ove banke jer se pod sumnjivim okolnostima i na sporan način u jednom licu preklapaju nadležnosti i ovlašćenja nadzornog organa i organa uprave. TI BiH je zbog toga od Agencije za bankarstvo FBiH tražio da iskoristi svoja nadzorna ovlaštenja nad poslovanjem Razvojne banke i izda nalog za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti“, pisao je TI BiH Agenciji za bankarstvo u FBiH 2017 godine.

Zastupnik u Parlamentu FBiH Adis Arapović koji je ranije bio savjetnik u Vladi FBiH, a prije toga jedan od direktora i analitičara Centara civilnih inicijativa smatra da u toj banci ima «mnogo spornih pitanja».

„U tu banku od osnivanja nikada nije ušla javna revizija, revizori FBiH kao vrhovna revizorska kuća za institucije FBiH, nemaju Nadzorni odbor već mjesecima, dakle nema redovnog uvida u poslovanje, a oni dijele desetine ili stotine miliona KM i sve to govori da postoji mogućnost opuštanja u radu i da ne možemo govoriti o regularnosti poslovanja jer tu banku ne revidira krovna institucija za to, a zašto je to tako – to je posebna priča. Oni imaju internu reviziju i mogu platiti eksternu, ali danas je moguće kupiti pozitivan revizorski izvještaj, pa je zanimljivo vidjeti ko to radi, a uostalom prije desetak godina je jedan direktor te Banke plaćao svojoj vlastitoj revizorskoj firmi da radi reviziju Banke i to je bio skandal bez granica“, kaže Arapović koji je inače i član parlamentarne Komisije za reviziju. Naglašava da Parlament FBiH tokom ove godine nije dobio nikakav izvještaj, a da nije uočio ni da se Vlada bavila njima na bazi izvještaja ili planova.

U Uredu za reviziju institucija u FBiH potvrđuju da nikada nisu revidirali RB FBiH.

«Ta Banke ima specijalan status – raspolaže budžetskim novcem, a nije  budžetski korisnik, nije javno preduzeće…», kaže Dževad Nekić, glavni revizor u Uredu za reviziju institucija u FBiH. Odbija komentarisati činjenicu da se ta Banka pak pojavljuje u negativnom kontekstu u različitim revizorskim izvještajima o radu ministarstava, Zavoda za zapošljavanje FBiH.

Sličan je odgovor i u Agenciji za bankarstvo u FBiH,

«Mi njih ne nadziremo kao druge banke iako oni nama redovno šalju svoje izvještaje – oni ne posluju u skladu sa zakonom o bankama, nego  po zakonu o Razvojnoj banci FBiH», kaže direktor Agencije  Jasmin Mahmuzić.

Arapović podsjeća da godinama postoji nepovjerenje u poslovanje Razvojne banke FBiH.

„Oni su  jednu cijelu deceniju bili bunar SDA za zbrinjavanje potreba ljudi bliskih SDA i HDZ, to su odavno zauzete finansijske busije i mislim da se dan-danas nista nije promijenilo osim što su stranci zadnjih godinu dana stavili malo više svjetla na tu Banku jer su Svjetska banka i MMF novac koji posuđuju ili doniraju BiH za suzbijanje posljedica pojave koronavirusa usmjerili preko RB FBiH“, kaže Arapović.

Bivši premijer FBiH Nermin Nikšić kaže da je „njegova“ Vlada redovno razmatrala poslovanje Banke.

„Mi jesmo 2010. naslijedili haotično stanje tamo, ali smo imenovali neke kadrove koji su pospremili stanje. Pa mi smo intervencijom preko RB FBiH spasili Igman iz Konjica. Istina bilo je i onih kojima nismo dali kredit jer nisu imali kolateral za traženi iznos, pa su i danas ljudi na mene, ali mislim da je tokom našeg mandata ta Banka dobro radila“, kaže Nikšić.

Predsjednik Udruženja poslodavaca FBiH Adnan Smajlbegović tvrdi da Razvojna banka FBiH privrednicima u FBiH čak nije ni zanimljiva jer ima kamate više od komercijalnih banaka.

„Ta banka je godinama bila dosta zatvorena i politizirana, tamo je bila čista politika, ljudi su dolazili po stranačkoj liniji, bili su vrlo nefleksibilni i sam imam loša iskustva s njima, ali sada se s novim menadžmentom dosta promijenilo stanje“, kaže Smajlbegović. Smatra da je ta Banka uradila važan posao pomažući namjensku industriju, posebno Igman iz Konjica i da bi možda to i trebala biti njihova namjena  – dugoročni krediti za javna preduzeća.

„Vidim da je i Vlada FBiH prepoznala potencijal, pa im ubacuje neke projekte za koje su ranije koristili agenciju ODRAZ, sada imaju i fond Svjetske banke i novac iz EU za saniranje posljedica pojave koronavirusa, a Razvojna banka nije komercijalna, nije orijentisana na zaradu i čini mi se da se način rada sada pomalo mijenja, dinamika zavisi od vremena pred nama“, kaže Smajlbegović.

I Fejzić cijeni da Banku uvodi u neki sasvim novi i dobar period.

„Mi sada, na kraju 2020. raspolažemo s oko 60 miliona KM aktivnih sredstava i 15,5 miliona obavezne rezerve kod Centralne banke BiH.  Činjenica jeste da je oko 20 posto kredita u kategorijma c,d,e  što jeste određeni rizik, ali mi smo u godini pandemije i stanje se možda i promijeni do kraja godine. Uostalom sada rješavamo jedan težak problem iz 2012. Osim toga – kada smo preuzeli upravljanje bankom za tri mjeseca smo banku iz manjka od tri miliona doveli do pozitivnog poslovanja, a nakon dugo godina imamo  nove klijente – 75 novih  klijenata koji nikada nisu bili klijenti ove Banke. Imena korisnika za sada ne objavljujemo jer čekamo odobrenje regulatora da vidimo šta je to što možemo objaviti,a da ne povrijedimo bankarsku tajnu“, kaže Fejzić.  Pojašnjava da je Nadzorni odbor u fazi imenovanja jer je u novembru raspisan konkurs, da je raniji saziv odobrio plan rada i kvartalne izvještaje, da su garancije samo dodatni alat za kredite komercijalnih banaka koje privrednici uzimaju.

„Što se tiče visine kamate – u jednom trenutku Razvojna banka zaista jeste bila nepopularna za privrednike, ali rekao sam vam da smo je preporodili – pa mi samo u ovoj godini imamo 75 novih klijenta, a to ipak govori nešto“, kaže Fejzić i zaključuje da je posao koji su uradili za godinu dana zaslužuje priznaje ida je obećanje da će banka u budućem periodu biti otvorena za medije i javnost.

Napiši komentar