Popuštanjem mjera i ukidanjem vandrednog stanja izazvane pandemijom korona virusa grad Banjaluka se polako vraća u normalu. Tržnica je mjesto šarolike kupovine, gdje građani kupuju svježe voće i povrće, kao i sir, jaja i ostale mliječne proizvode. Tu se mogu nabaviti i sušene biljke, meso, ali i riba.
Piše: Melani Isović, naslovna fotografija: Melani Isović
U podne je Tržnica puna, većina ljudi se pridržava propisanih mjera. Na pojedinim štandovima se stvori gužva, ali prodavci kupce spretno distanciraju. Svi prodavci nose maske, pojedini i rukavice, a govore da se ne boje za svoje zdravlje, bitno im je da mogu raditi.
Dana Malić prodaje voće i povrće, govori nam da je počela raditi čim je dobila potvrdu da se može kretati jer je u martu napunila 65 godina.
„Da vam kažem, bila sam kod kuće samo 15 dana, nisam mogla više izdržati. Policija me jednom legitimisala i ja im kažem skoro sam napunila 65 godina, a imala sam potvrdu o kretanju i radu i pustili su me. Nisam se plašila za svoje zdravlje. Ujutro su nam dolazili penzioneri, kasnije mlađa raja i u tom periodu je bilo više posla“, objašnjava Malićeva.
Period kada nije radila joj je predstavljao veliko finansijsko opterećenje.
„Mi nosimo sa tezge voće i povrće sebi kući, a kada ideš u prodavnicu moraš svako jutro sebi kupiti namirnice, nijedno jutro ne možeš proći bez 20-50 KM“, govori ona u razgovoru za eTrafiku.
Tokom zabrane rada propalo joj je voće i povrće, uspjela je spasiti samo vreću krompira.
„Kada je došla komunalna policija da nas zatvore rekli su nam da za 30 minuta moramo sve spakovati. Nisam stigla, nisam se ni sjetila da ponesem nešto kući. Sve sam spakovala u boksove, jedino sto sam ponijela kući je vreća krompira“, prisjeća se ona.
Zbog zabrane kretanja i rada osobama starijim od 65 godina, u sličnoj situaciji našla se Jorgovanka Jurković. Ona nije radila puna dva mjeseca.
„Finansijsko opterećenje je bilo veliko. Imam malu penziju, moram da radim, samo sa svojom penzijom ne mogu da preživim“, ističe ona, dodajući da je posljednjeg dana uspjela rasprodati svu robu pa nije imala gubitke u tom smislu.
Iako joj je prodaja na tezgi bila zabranjena, Snježana Topić dosjetila se kako da prodaje svoje voće i povrće tokom pandemije. Redovnim mušterijama je namirnice nosila na kućnu adresu.
„Nisam radila samo 10 dana, u to vrijeme je mogao raditi ko je htio. Sada je problem kad penzioneri dođu pa se malo nagomilaju i onda ih moram razdvajati. Bojala sam se ispočetka za svoje zdravlje, sad sam se nekako navikla. Šta bih? Moram raditi, pravim distancu, imam i rukavice i masku, ne znam šta bih više“, objašnjava Topićeva.
Za Mirjanu Miletić, travarku sa stažom dugim 35 godina, dva mjeseca pauze u radu predstavljaju veliku finansijsku poteškoću. Kako nam govori, jedino olakšanje je što neće morati da plati najam tezge za taj period.
„Dok je moj suprug bio živ skupa smo brali bilje. Tada sam radila samo dva dana sedmično, ali sada je to dosta češće jer je štand jako skup”, govori nam ona.
Na posao dolazi bez straha, ne brine se za svoje, već za zdravlje svojih bližnjih.
„Ne bojim se za svoj život, što sam živjela, živjela sam. Bojim se samo za živote i zdravlje svojih unuka i svoje djece. Samo mi je to važno“, priča Miletićeva.
Nekima je pauza od rada bila veće psihičko nego finansijsko opterećenje, govori Duška Cvijetić koja prodaje domaća jaja.
„Novac se može nadoknaditi, ali psiha nikad“, ističe ona.
Dodaje da se prodavci moraju pridržavati svih mjera, jer ih inspekcija kažnjava ukoliko nešto nije u redu.
„Pregledaju nam robu, moramo nositi maske, rekli su nam nadležni da ne moramo nositi rukavice što nam je olakšanje. Bili smo relativno siromašni, ali sad smo pali dosta niže“, objašnjava.
Pošto i ribarnice spadaju u radnje sa prehrambenom robom, rad im je bio dozvoljen, ali sa kraćenim vremenom. Zaštitna oprema im nije teško pala jer je inače nose, govori Ljiljana Vujinović.
„Nisam se bojala za svoje zdravlje zato što je u Tržnici sve bilo dobro obezbjeđeno, vršila se dezinfekcija i mi smo vodili računa. Ljudi su jako kulturni, držali su se odstojanja“, navodi Vujinovićeva.
Na početku širenja pandemije ljudi su kupovali više hrane i pravili zalihe, ali se obećanja vlasti nisu ostvarila.
„Vlada nam je obećala ispoštovati platu za radnike i da će nam pomoći, ali nisu. Zato što nam se promet posla se nije smanjio. Na početku pandemije ljudi su stvarali zalihe i kupovali su više, pa su vidjeli po premetu i izvještajima da smo dobro radili. Rekli su da ne mogu pomoći nama u prehrani, jer smo ipak radili. Ne žalim se, dobro smo radili u tom periodu“, govori ona.
Trenutno im je prodaja opala, ali imaju svoje redovne kupce.
„Ma dobro je, vjerujete sad trenutno imamo čak i manje posla, ali imamo mi svoje redovne kupce, tako da nije problem nikakav. Izašla nam je Tržnica u susret za plaćanje prostora. Pedeset odsto su nam umanjili, a butici neće ništa platiti za onaj period što nisu radili. Ja nemam ništa protiv, samo nek smo zdravi. Neka je i manje posla, samo neka je sve u redu“, za kraj objašnjava Vujinovićeva.
