Fejsbuk je tata-mata. I tačka. Nema dalje. To je i kadija i sudija ljepote, bogatstva (čitajte siromaštva), trendova i modnih krikova. Kombinacije polugolih ženskih tijela uz citate M. Antića apsolutni su imperativ. Doduše, Andrić i Balašević su postavili taj trend pa će tako i ući u Ginisovu knjigu rekorda kao najcitiraniji likovi naše književnosti. Ili ono bi pozorišta?
Ma nema veze, nek’ su oni u opisu slike, a to što njihove riječi izvlačite iz konteksta, i toliko ih ogolite i udaljite od njihovog pravog značenja da ljudi koji su iole obrazovani dobiju instant glavobolju od toga, nije toliko ni bitno. Ali čemu tolika muka? Potrebni su sati i sati čitanja citata, misli i diskursa, pa onda sređivanje fotografija koje će biti vaš ponos i dika u narednih nekoliko dana, ili dok ne kupite nove Rej Ban naočale pa odlučite da je vrijeme da se pohvalite svekolikom plemstvu, vladajućoj klasi društvenih mreža.
Birate idealno vrijeme, kada vam je na četu više od 150 prijatelja (nebitna činjenica da ne poznajete ni njih 50). U špici dešavanja, kada je gužva na početnoj stranici, k’o poslije pet popodne na Rebrovačkoj raskrsnici, vi postavljate vašu divnu fotografiju. I sada čekate. Prvo obavijestite najbliže drugarice o vašoj novoj fotografiji. Pa tako lavina kreće. Prvo vam stižu obaviještenja od tih, najdražih vam, osoba. Pošto vam kvota tih osoba i nije pozamašna, lajkova ubrzo nestane. Onda se uzdate u one kojima redovno špijunirate profile, lajkujete sve živo i neživo jer znate kako kažu, usluga za uslugu. Sad, da li to genetski kod našeg mentaliteta čini svoje, ne znam, ali jedino znam da je to lajtmotiv našeg bivstva i čojstva. Jesmo mi narod koji se strogo drži svojih (ne)principa, obećanja i uvjerenja makar nas to koštalo i života, ali kada se čitava nacija počne iznova i iznova gušiti u mnogobrojnim lažima, (ne)ispunjenim obećanjima i (ne)uzvraćenim uslugama, mislim da je vrijeme da malo preispitamo ideologiju. Ali nek’ ste vi vaše teško zarađene lajkove dobili.
Dok ispijate kafu, na svom pamenom telefonu pratite stanje. Na tolikoj ažurnosti bi vam mnogi mogli pozavidjeti jer budnim okom pratite sve lajkove. Jedan po jedan. Prešli ste negdje 50 lajkova. Znači uzdigli ste se od tog neželjenog broja kojim su samo osrednje osobe zadovoljne. Vi ste nivo, i zaslužili ste nivo. Zlatna sredina je kod nas hvaljena, k’o SDS-ova politika na sastancima SNSD-a. Ili ste na vrhu ili na dnu. Nema kod nas balansa na terazijama. Mi želimo sve i odmah. A onu parolu „Ko visoko leti nisko pada“ smo odbacili jer nama je milina. Gotivimo se, jer nam se može.
Kako vam je broj lajkova prešao 70, vi odišete zadovoljstvom jer vam popularnost raste. Ima tu i nekih komentara, od nekog lika kome su pravila o pisanju riječice NE uz glagole poznata kao i starleti Šekspirov jambski pentametar. Sve u svemu, ide na dobro.
Drugi dan, ulazite na Fejsbuk, odmah gledate notifikacije i ostajete u čudu. Pa zar je to moguće? Ostvarili ste svoj životni san. Sada vam se koncept života potpuno mijenja jer našli ste smisao svog postojanja. Prekoračili ste taj magični broj 100, i time zatvorili usta nadobudnim kritičarima vaše malenkosti. Sada sebi dajete pravo da diktirate pravila i režirate drame po društvenim mrežama. Ali pripazite se Tvitera, tu družinu gorkih kritičara ćete jako teško pridobiti. Ali pokušajte. Konkurencije vam doduše ne manjka, ali vaš trud se mora nagraditi imaginarnim aplauzom.
Čestitke od srca, od nas malih ljudi koji imaju život, obaveze i stvarne ljude oko sebe. Od nas koji još ne shvataju značaj virtuelnog svijeta. Iskrene čestitke od onih još manjih ljudi koji nemaju profil na Fejsu. Vi ste njima legende. O vama će pričati priče, pjevati epove i pisati drame.
Nestvarna bića još nestvarnijeg svijeta. O, slava vam i čast. Postavili ste novu ideologiju koja će nam zauvijek promijeniti živote.Virtuelna popularnost kao imperativ. Stotinu lajkova kao ideologija.
eTrafika.net – Dragana Kerkez
