Brojao sam zvezde i talase,
čitao sam putem,
gde vode tajni znaci!
Sreli se nismo,
a već znalo se,
da ćemo se eto,
jednom sigurno naći.
Siguran sam ja u tebe, draga,
da tamo negde, za mene ti postojiš.
I da isto tako,
pratiš tragove bez traga,
i dane do susreta našeg prvog – brojiš.
Al’ biće druga sasvim tema,
ako se nađemo, a ne prepoznamo…
Ako se sretnemo, a samo ćutimo!
Biće bolje onda, da nas nema,
da jedno za drugo nikada ne doznamo!
Da se i dalje, samo slutimo.
