Grupa je nastala 1982. godine u Beogradu, kada su pjevač i gitarista grupe “Šarlo akrobata”, koja se malo prije toga raspala, Milan Mladenović i gitarista Dragomir Mihajlović Gagi osnovali bend “Katarina II”. Kasnije je grupa promijenila naziv u “Ekatarina Velika” (obično skraćivano na “EKV”).
Muzika je postala brža i energičnija, ali je zadržala osobine koje će biti karakteristika svih EKV albuma: suptilnost i osjećajnost same muzike i poetični, introspektivni stihovi Milana Mladenovića. EKV je prestao da postoji poslije njegove smrti, 5. novembra 1994. godine.
Grupa “EKV” je ostavila neizbrisiv trag, a zašto je to tako svjedoče stihovi njihovih pjesama:
- Ljudi odlaze, odlaze i odlaze… Ovde je dosadno, svi su pobegli. Na neko zabavnije mesto, daleko je, daleko je, Amerika
- Rastemo, pazimo, slučajno gazimo, tvoje najblaže usne kažu odlazim. Anestezija, Anestezija…
- Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak. Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak
- Treba mi svet, otvoren za poglede, otvoren za trčanje. I treba mi soba da primi pet hiljada ljudi, sa dignutim čašama, sa dignutim čašama
- I kada mislim da je svega mi dosta, kad krenem da se hvatam za zemlju opet osećam glad. Glad mi otima dodir, glad mi uzima dušu
- Hej mama, da li znaš šta radi tvoj sin? Hej mama, da li znaš ko je sada sa njim? Hej mama, možda strepiš da li je živ? Hej mama, on je kriv, on je kriv, on je kriv
- Putujemo iznad grada, grad se smeje, gleda na nas. Bežimo u novo jutro, iznad grada, ispod nas. Spojili smo dlan i dlan, promenili noć za nas. Ne gubimo dah, ne gubimo dah, mala deca ne poznaju strah
- Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan… Prolaze brodovi, trube u čast, zvone na uzbunu. Deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas
- Ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio. Ovaj krug sam razbio, u vetar rasuo. Vetar misli, vetar zna, sve što znamo ti i ja. On me voli, on me nosi, on me razbija, aha, mmm…
- Ja sam oduvek spavao, s’ tvojim imenom na usnama. Ti si oduvek spavala, s’ mojim imenom na usnama. I kud’ god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci. I kada želim nešto da kažem, ja kažem mi! Ljubav, ljubav, ljubav, ah ljubav!
- Voda pada u tvoje oči boje meda. Ja sam dečak iz vode, imam trag pod levom miškom. Na tvoje usne boje mesa, spustiću kap svoje vode, pustiću glas iz grla, aj, aj, aj, aj, aj, aj!
- Imali smo igračke i živeli smo sve, sve one igre na sreću, one igre za ljude, što je smislio neko, pre samo par godina za nas. Da li znaš kako želim da te nađem? Da li znam sve šta trebam da znam? Voli me kako nikad nisi volela
- Nije dotakla ništa što bi moglo da boli, njene ruke su bele kao led. Njene misli su čiste, ona misli da voli, ona veruje, veruje!
- Razmičeš zavese, gledaš obećani grad, svetla se pale i tinja želja u tebi. Još uvek ti đavoli vire iz rukava, i svaki nokat krije otrov ljubavi. Ti si sav moj bol, ti si sav moj bol!
- Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude. Ovo je kuća za nas, ovo je kuća za svu našu decu. Pogledaj me, o, pogledaj me očima deteta
