Danska – zemlja bicikala i vjetrenjača

0

ZEMLJA BICIKALA

Prvo što ćete zapaziti u zemlji Dana (kako sebe zovu tamošnji stanovnici) je da je Danska zemlja bicikala.

Strategija na dva točka

Zvuči blesavo ali Danska ima i svoju biciklističku strategiju. Parlament je  zvanično usvojio dokument koji se zove “Nacionalna strategija za bicikliste 2014”. Ideja je jasna: više biciklista – manje bolovanja i ugljen dioksida – bolja ekonomija. U Danskoj biciklista uvijek ima prednost. Bicikl se može iznajmiti na svakom koraku a sami biciklisti imaju posebne semafore, koridori paralelno sa kolovozom idu i kroz podzemne tunele, čak imaju zasebne gradske garaže i mjesta u vozovima.

Samo Kopenhagen ima zavidnih 390 kilometra staza za dvotočkaše. Na biciklima su ljudi svih godišta i društvenih grupa, od tinejdžera u farmerkama, preko ljudi u poslovnom autfitu. Sasvim je uobičajena stvar vidjeti roditelje kako voze poseban bicikl – “bebi-kolica”, ili ljude u radnim kombinezonima koji imaju teretni “kombi-­bicikl”. Vožnja bicikla je u Danskoj stil života, svakodnevna stvar a ne pitanje rekreacije. Samo zbog korišćenja bicikala, Danci godišnje proizvedu 90.000 tona ugljen­dioksida manje nego što bi to bilo da se prevoze automobilima. Danska se često u svjetskim istraživanjima visoko kotira među “najboljim zemljama za život”.

“Zemlja se gradi zakonima”, kažu Danci, i zbog toga na ulici nećete vidjeti nikoga da očigledno krši propise, da recimo pješaci prelaze ulicu van prelaza ili na crveno, ili da vidite nekog u kolima bez prikopčanog sigurnosnog pojasa. Živjeti u Danskoj je lijepo, ali sve prije nego jeftino. Danska spada u države sa najvišim porezima i taksama u svijetu.

Porez na prihode i porez na imovinu mogu preći i 50 odsto. Čak postoji i poseban porez nacionalnoj luteranskoj crkvi, do 1,5 odsto, koji plaća pristojan broj Danaca. Ni cijene nekretnina “nisu normalne” ­ stan od 60 kvadratnih metara u centru Kopenhagena košta i do 350.000 evra.

Svakodnevan život ne košta ništa manje. Jeste da je plata “običnog” radnika u fabrici 3.000 evra, srednjoškolskog profesora 5.500 evra a inženjera 7.500 evra, ali za srpske pojmove svaki izlazak iz kuće je pravi luksuz. Kafa i pivo u najobičnijem kafiću “iza ćoška” koštaju oko pet evra, a za paklicu “marlboroa” morate dodati još jedan evro više.

Društvo koje praktično ne gospodari nikakvim prirodnim resursima (nema tu norveške nafte i ribe, švedskog kamena i rude…) svoje bogatstvo izgradilo je na – znanju i pregornom radu. Veliki dio državnog troška Danske je obrazovanje. Školovanje je, kao i liječenje, besplatno a kvalitetno, pa Danci imaju najveći broj naučnika i istraživača u svijetu po glavi stanovnika. Pored školovanja, osnovu visokog standarda života Danaca čine i drugi faktori društvenog uređenja, prije svih pitanje zapošljavanja. Društvena odgovornost je termin koji je praktično izmišljen u Danskoj, i tretira se jednako i od pojedinaca i od globalnih kompanija.

Izvor: mondo.rs

 

 

Ostavite komentar