„Valjda u nekom trenutku i počneš da pričaš sa samim sobom. Da te svi drugi ostave na miru. A možda se to jednostavno desi. I ne primijetiš kad se desilo. Obuzme te jednostavno. A ti nemaš volje da se boriš. Predaš se. To su samo ljudi koji su se predali.“ (citat iz romana)

Piše: Vedran Grahovac, Foto: Borislav Brezo

Proteklih nekoliko godina na banjalučkoj književnoj sceni došlo je do određenih pozitivnih  dešavanja, a što je za posledicu imalo afirmisanje mladih domaćih autora, popularizaciju same književnosti,  ali i mogućnost domaće publike da uživa u sadržajima koji joj prethodnih godina, bar u takvom obliku, nisu bili često dostupni. To su direktna druženja sa piscima, širenje žive reči i razmenjivanje književnih iskustava, a kojih svakako  nije malo.

Kao jedne od zaslužnih za ova dešavanja možemo navesti izdavačku kuću „Imprimatur“ iz Banjaluke i udruženje za promociju i popularizaciju književnosti „Imperativ“. I jedni i drugi okupili su mlade i kreativne ljude, koji su u određenoj meri doprineli da se književna, donekle uspavana, banjalučka scena na neki način probudi. Upravo „Imprimatur“ i „Imperativ“, možemo dovesti u direktnu vezu sa banjalučkim piscem Stevom Grabovcem i njegovim romanom prvencem „Mulat albino komarac“.

Naime, „Imprimatur“ je izdavač  ovog romana, dok je „Imperativ“ u okviru svog festivala, održanog početkom juna ove godine, ugostio  Stevu i organizovao promociju njegovog romana, ali i sarađivao sa njim pored svega toga. Iako je prethodnih godina objavljivao priče i pesme u raznim časopisima, kao i knjigu poezije „Stanica nepostojećih vozova“, pažnju šire javnosti  privukao je tek svojim prvim romanom „Mulat albino komarac“, koji je objavljen 2019. godine.

Spoj Stevine biografije i fikcije, „Mulat albino komarac“ prati dečaka i njegovo odrastanje devedesetih godina prošlog veka. Smestivši radnju u pogranični grad pored Save, autor nam nudi prikaz svega onoga što se dešavalo u ratu gde taj grad na neki način simbolizuje i raspad jedne države. Pisan u prvom licu jednine predstavlja formu konstantnog preplitanja dva vremenska perioda upoznajući nas detaljnije sa životom glavnog junaka. Taj junak spletom raznih okolnosti, a kakve nam ponekad kreira život, bio je primoran odrasti pre vremena. Bačen među strahote i užase  koje donosi rat sazreo je puno pre nego što bi sazreo u nekim normalnim okolnostima, video ono što nije trebao, vrlo rano shvativši zapravo kakvo je mesto svet u kojem živimo. Taj svet neretko je svet užasa i zločina koji neminovno ostavlja posledice, naročito na one koje su tim zločinima svedočili. U tom smislu, priča je ovo i o onim, pre svega duševnim, ožiljcima koji nas kasnije formiraju, pa i donekle određuju naš život. To su oni ožiljci nakon kojih nismo isti, kao što ni naš junak neće biti.

Iako smešten u konkretan istorijski kontekst kao svedočanstvo jednog vremena koje smo nažalost prošli, „Mulat albino komarac“ je pre svega intimna priča. Istorija je to jedne porodice koja uprkos svemu nastavlja da se bori. Priča je to o odrastanju, detinjstvu i svemu onome što taj period prati. Prve simpatije, prva prijateljstva, kao i oni dečiji nestašluci, u slučaju našeg junaka odigrali su se u jednim više nego ekstremnim uslovima. Pričajući nam tragediju svoje porodice, naš junak nam zapravo govori o tragediji svoje generacije. Ta tragedija ispričana je na način lišen patetike i samosažaljenja.

Foto: Borislav Brezo

Za razliku od mnogih koju su temu rata zlopotrebili  stavljajući se na „ovu“ ili „onu“ stranu, Stevo to vešto izbegava. Ne zbog političke korektnosti ili podilaženja publici, nego svog shvatanja da su zločini jednostavno zločini. Izbegavajući lažno moralisanje i osuđivanje naš junak samo pripoveda i konstatuje. Te konstatacije više su nego bolne. One su defakto samo shvatanje  našeg besmisla, bezizlazne situacije i zapravo su spoznaja našeg ličnog poraza.  Onog poraza koji se jednostavno desi kao posledica raznih faktora, a najviše uticaja društveno istorijskog konteksta u koji smo smešteni mimo svoje volje.

Takođe, roman je ovo i o gubitku i načinu na koji se nosimo sa njim. To je onaj gubitak koji nas u velikoj meri  određuje i neretko podstiče na razna preispitivanja. Gubitak kao deo nas, koji će nas pratiti sve dok smo živi.

Roman Steve Grabovca  putovanje  je u same ponore ljudske psihe ali i duše. U tim ponorima Stevo ipak ostavlja mesta za neke lepe stvari. Te stvari segmenti su njegove ličnosti i na neki način su mu pomogle da u tim ponorima ipak ostane živ. U tom smislu, ovaj roman obiluje delovima kao što su muzika, stripovi i knjige. Pored dominantne mračne note, u ovom  romanu sveprisutna  je i ljubav, ona kakva bi zapravo i trebala biti. Ljubav je to razne vrste, bez ikakvih kalkulacija i interesa.

Odlučivši se za kratke i jednostavne rečenice Stevo uspeva da napiše roman koji se čita u dahu. Emotivan, snažan i potresan, „Mulat albino komarac“ je definitivno štivo koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Roman je to koji uznemiruje i pre svega opominje na ono šta  smo sve spremni uraditi, ali i istrpiti. Pored ne baš veselih boja koje čine ovaj roman, treba pomenuti i nekoliko maestralno napisanih nadrealnih scena koje mu daju određenu dozu prepoznatljive poetike.

Na kraju, može se reći da je Stevo uspeo napisati autentičan, realističan i vrlo kvalitetan roman sa jednom antiratnom porukom koji nam ipak ostavlja prostor za optimizam. „Mulat albino komarac“ pravo je osveženje i roman koji je bio i više nego potreban ne samo banjalučkoj nego i bosanskohercegovačkoj književnoj sceni.

Napiši komentar