„To je crna kutija naših života. Koliko parova bi se razišlo, ako bi gledalo jedno drugom u telefon”. (citat iz filma)

Piše: Vedran Grahovac

Veliki je broj onih koji su mišljenja da je prava šteta i nepravda što „Potpuni stranci“, italijanski film iz 2016. godine, nije bio kandidat ove zemlje za nagradu „Oskar“. Ove tvrdnje  zapravo i ne čude ako uzmemo u obzir činjenicu da su „Potpuni stranci“ bili najgledaniji i najuspešniji italijanski film  u 2016. godini, zaradivši oko 16 miliona dolara. Pored odličnog prijema kod publike, kvalitet  ovog filma potvrđen je i kroz razne nagrade, od kojih je najznačajnija  „David di Donatello“ za najbolji film i scenario. Takođe, u mnogim zemljama  otkupljena su i prava za rimejk ovog filma, od kojih treba izdvojiti špansku verziju, a u režiji proslavljenog reditelja Aleksa de la Iglesije. Beogradska publika imala je čast da upravo ovaj film otvori dane italijanskog filma 2017. godine u Jugoslovenskoj kinoteci, što je bio i povod da Paolo Genovese, reditelj ovog ovog ostvarenja, poseti Beograd. Inspirisan upravo ovim filmom, reditelj Andrej Nosov režirao je pozorišnu predstavu „Crna kutija“, koja se izvodila u Beogradskom dramskom pozorištu u  Beogradu.

Radnja ovog filma odvija se u toku jedne noći gde bračni par u svoj stan poziva svojih pet prijatelja na druženje i večeru. U jednom stanu, sedam prijatelja, od kojih tri para, dok je napolju pomračenje Meseca, doživeće jedno neobično i skroz neplanirano iskustvo. Naime, za vreme večere, jedan od prijatelja predložiće interesantnu igru koju će ostatak družine sa odobravanjem prihvatiti. Ta igra sastoji se u tome da svi svoje mobilne telefone stave na sto i da svaku poruku koju prime u toku večeri pročitaju naglas svima, kao i da svaki dolazni poziv stave na spikerfon i pričaju pred ostalima. Ova naizgled bezazlena igra pretvoriće jednu noć koja je trebala biti sasvim uobičajena, u jedno bolno i neprijatno iskustvo. Upravo kroz poruke i razne pozive koji će doći u toku večeri, isplivaće mnoge tajne koje će dovesti u pitanje odnose ovih prijatelja kao i parova na večeri.

Postavljajući mobilne telefone kao jedan od motiva filma, reditelj Genovese dotiče se upravo uticaja ovih vrlo jednostavnih, a  po naše živote u stvari vrlo čudnih sprava. Da su telefoni odavno postali neizostavni deo nas, kao i naših života, videćemo baš u ovom filmu. Koristeći ih svakodnevno, zapravo smo došli u onaj stadijum kada više nismo ni svesni koliko smo zavisni od njih i koliko bez istih  očigledno ne možemo. Zapravo, odavno smo njihovi robovi, a oni su postali crne, u ovom slučaju pandorine kutije naših života, omogućivši nam da na neki način celokupan svoj život, odnosno tajne koje imamo, pohranimo u njih.

Sa druge strane, Genovese motiv mobilnih telefona vešto koristi da se na jedan vrlo temeljan način pozabavi ljudima kojima su mobilni telefoni samo omogućili da na jedan bezbolniji i lakši način budu ono što jesu. Odnosno, da budu onaj deo njihove ličnosti sakriven ispod maske koju nose u društvu, a koja je zapravo jedna velika laž. U tom smislu, „Potpuni stranci“ odlična su studija savremenog čoveka, odnosno savremenih međuljudskih, a pre svega muško-ženskih odnosa, koji iza one spoljne idile zapravo i nisu toliko dobri. Kao jedan od osnovnih temelja tih međuljudskih odnosa, kako ćemo i videti u filmu,  u stvari je laž.

Smestivši skoro pa celu radnju u jedan stan, Genovese uspeva da napravi film koji i pored činjenice da se odvija u vrlo malom i skučenom  prostoru, ni u jednom trenutku nije dosadan. Pored sasvim korektne glume, jedan od osnovnih razloga zbog čega je to tako, jeste sjajan, inteligentan i vrlo ozbiljan scenario, koji odiše određenom dozom humora. Upravo ta činjenica, odnosno odluka reditelja da  vrlo ozbiljnu temu obradi na uslovno rečeno zabavan način, čini ovaj film pristupačnim i gledljivim širem auditorijumu. Ono što takođe treba izdvojiti, jeste  vrlo specifičan i za ovaj žanr možda i neuobičajen kraj. Jedan je to od onih krajeva oko koga se nisu  složili baš svi , u smislu da li je bio potreban ili ne, ali  kraj je to svakako koji daje prostora za polemiku i raspravu.

Istovremeno ozbiljan i zabavan, „Potpuni stranci“ jedan su od onih vrlo jednostavnih, a zapravo velikih filmova.  Odličan scenario, origanalna ideja i sama koncepcija filma kao osnovni temelji ovog ostvarenja, nateraće vas na mnoštvo emocija koje se smenjuju tokom gledanja filma. Gledajući „Potpune strance“ mnogi će se smejati, dobro zamisliti i vrlo verovatno staviti u ulogu nekog od likova, pitajući se kako bi zapravo oni reagovali da se slične situacije dese baš njima. Iako nije bio nominovan za Oskara kao kandidat Italije, ovaj film uspeo je u nečemu možda i  mnogo bitnijem. Naime, uspeo je da vremenom nađe svoj put do publike, izazove i više nego dobre reakcije, a što je valjda puno značajnije od bilo koje nagrade ili nominacije.

Režija: Paolo Genovese

Scenario: Filippo Bologna, Paolo Costella, Paolo Genovese, Paola Mammini, Rolando Ravello

Uloge: Giuseppe Battiston, Anna Foglietta, Marco Giallini, Edoardo Leo, Valerio Mastandrea, Kasia Smutniak, Alba Rohrwacher,

Žanr: drama, komedija

Država: Italija

Trajanje: 97 minuta

Imdb ocena: 7,8

Naša ocena: 8

Napiši komentar