„Ništa ne brini, predomisliće se. Ovi seljaci su tvrdoglavi kao mazge, ali vole pare kao i svi drugi. Kad vidi druge kako troše novac, a on gladuje, videćeš kako će brzo prodati. Zavist je jača od novca.“ (citat iz filma)

Piše: Vedran Grahovac

Život u maloj, ne baš naročito razvijenoj sredini ponekad zna biti i više nego težak. Ne toliko zbog zbog same nerazvijenosti koliko zbog mentaliteta te sredine, koji je u velikoj meri određuje i zapravo čini takvom kakva jeste. Posebno ako se radi o pojedincu koji se principijelno drži svojih životnih načela, a pogotovo ako oni odstupaju od opšteprihvaćenih društvenih obrazaca navedene  sredine. Neretko, baš taj pojedinac postaje predmet stigmatiziranja okoline, koja sa negodovanjem prihvata ili bolje reći ne prihvata sve ono što je drugačije. O jednom takvom društvu i pojedincu, kao  i njihovom sukobu,  govori španski film „Pastir“ iz 2017. godine, čiji scenario i režiju potpisuje Jonathan Cenzual Burley.

Već na samom početku filma upoznajemo se sa Anselmom, čovekom od nekih pedesetak godina. On je pastir, živi sa psom, u trošnoj kući bez  vode i televizora. Kada ne čuva ovce, dane uglavnom provodi odlazeći u biblioteku i lokalnu kafanu, na nekoliko čašica vina. Rutinu njegovog života poremetiće poseta predstavnika jedne velike kompanije. Oni ga obaveštavaju da na zamljištu njegove kuće i prostoru oko nje planiraju izgradnju poslovnih prostora, bazena i čitavog jednog kompleksa. Da bi se pomenuti kompleks izgradio, potreban je pristanak svih meštana. I dok ljudi koji imaju zemlju oko Anselmove pristaju da za naknadu mnogo veću od realne prodaju svoja  imanja investitorima, on  nijednog trenutka ne pomišlja na to. Upravo ta njegova odluka dovešće do niza posledica i poremetiti učmalost kako Anselmovog tako i života njegovih komšija.

Stavljajući centralnu temu ovog filma u savremeni, društveno aktuelni kontekst, reditelj Burley bavi se pričom koja se mogla desiti svakome od nas. Polazeći od pojedinca i priče koja sa tiče pre svega običnog, malog čoveka, Burley ukazuje na to u šta se pretvorilo društvo u kojem živimo. Društvo je to velikih korporacija i  građevinskih firmi, koje zapravo za sitne novce kupuju sve  ono što požele. Kupujući kuće i imanja ljudi, na neki način oni kupuju i njihove živote. U takvom jednom svetu, novac je postavljen na pijedestal ljudskih želja i za njega ljudi su spremni učiniti baš sve. Sa druge strane, u tom svetu pohlepe i jurcanja za novcem, postoje pojedinci koji žive skromno, i srećni su bez obzira na to. To su oni ljudi kojima je način života zapravo deo njihovog identiteta i ne žele ga se odreći ni po koju cenu. Jedan od njih je i pastir Anselmo. Upravo kroz njegov lik prikazana je osoba koja je  sinonim individualnosti u društvu gde su svi isti. I upravo on, u finansijskom smislu najsiromašniji, na jedan drugi način bogatiji je od svih. Zapravo, njegovo bogatstvo ogleda se u tome što nije rob profita i raznih kredita i što njegov život nije u vlasništvu banaka.

Ne želeći da proda svoje imanje investitorima, Anselmo postaje „persona non grata“, kako za investitore tako i za svoje komšije, koji su odlučili prodati imanja i tako realizovati neke svoje planove. Od tog trenutka njihov sukob raste i netrpeljivost između njih postaje sve veća. U tom smislu, priča je ovo o pojedincu koji postaje žrtva okoline. To je ona okolina prepuna sebičnih pojedinaca, koji daju sebi za pravo da drugome određuju kako treba živeti. Za svoje sitne, odnosno kako oni misle velike interese, spremni su učiniti baš sve, pa čak i povrediti drugog.

Gledajući sukob Anselma sa sredinom u kojoj živi, „Pastir“ na trenutke podseća na sjajnu dansku dramu „Lov“, gde takođe sredina provincijskog duha proganja i etiketira pojedinca. Za razliku od „Lova“, jednog od najboljih evropskih filmova poslednjih godina, mora se priznati da je „Pastir“ manje uverljiv. Naime, kao jednu od zamerki mogli bismo navesti dugo čekanje na sam zaplet, kao i  sam sukob koji jeste okosnica filma. Zapravo, od same posete investitora, negde, mi u stvari i  naslućujemo zaplet, kao i ono što bi se moglo desiti i na kraju biti kulminacija svega onog što gledamo. Bez obzira na to, za razliku od mnogih holivudskih filmova, „Pastir“ ipak odiše realnošću, izbegavajući patetiku kojoj evropska kinematografija iz koje ovaj film i dolazi, i nije često sklona. Gledajući ovaj film, videćemo nekoliko zaista moćnih dramskih scena, na koje će malo ko moći ostati ravnodušan.

Takođe, treba izdvojiti i ulogu Miguela Martina koji tumači pastira Anselma. Kao centralni lik ove priče, prisutan je skoro sve vreme. On uspeva da odglumi tipa koga kada gledamo, imamo utisak da ne glumi, nego da je to zapravo jedan od stvarnih likova iz života. Jedan je to od onih mirnih i dobrih tipova iz komšiluka, koje  viđamo svakoga dana.

Reditelj ovog filma odlučio se za specifičan kraj koji daje prostora za raspravu i koji se verovatno neće svideti svima. Sa druge strane, upravo takav kraj daje nam više mogućnosti da  izvučemo zaključak ili jedan od njih, na pitanje i dilemu kojima se ovo ostvarenje bavi. Da li je taj zaključak ispravan ili ne, o tome će naravno svaki gledalac dati svoj sud.

Na kraju, možemo reći da reditelj Burley uspeva da snimi sasvim solidan film, vrlo snažne poruke, sa aktuelnom temom tipičnom za tranzicijska društva. Film koji će vas ako ništa, bar na trenutak naterati da se zamislite i zapitate u kakvom svetu živimo i  šta biste vi uradili da ste se našli u situaciji u kojoj se našao naš glavni junak, pastir Anselmo.

Režija: Jonathan Cenzual Burley

Scenario: Jonathan Cenzual Burley

Uloge: Maribel Iglesias, Miguel Martin, Alfonso Mendiguchia, Carlos San Jorge, Juan Luis Sara

Žanr: Drama

Država: Španija

Trajanje: 98 minuta

Imdb ocena: 7,3

Naša ocena: 7,5

Napiši komentar