“- Misliš da sam ovde hteo biti? Tako se nekad naljutim da bih se potukao sa celim svetom. Imaš li ikakvu predstavu kakav je to osećaj?
– Imam, no odlučio sam se potući sa tim osećajem. Zaključio sam da bi svet pobedio.” (citat iz filma)
Piše: Vedran Grahovac
Malo je reditelja, barem onih uspešnih, koji su istovremeno i scenaristi svojih filmova. Još je manje onih koji su nakon pisanja scenarija uspešno debitovali i kao reditelji. Upravo to pošlo je za rukom Tejloru Šeridanu. Nakon scenarija napisanih za Sikario i Po cenu života, dva dosta dobra i odlično prihvaćena filma, kako od publike tako i kritike, Tejlor Šeridan po prvi put režirao je film za koji je napisao scenario. Da je podjednako dobar pisac kao i reditelj, pored odličnih kritika, potvrđuju i nagrade koje dobija na festivalima u Kanu i Karlovim varima za film Tragovi u snegu iz 2017. godine.
Radnja ovog filma smeštena je u ruralnu i retko naseljenu oblast Vajoming, nedaleko od jednog indijanskog rezervata. Nakon što Kori, lokalni lovac divljači, u snegu pronađe mrtvu devojku, FBI će poslati svoju agenticu Natali, kako bi se ovaj slučaj rešio što pre. Nenaviknuta na ekstremno nepovoljne vremenske uslove Vajominga i ne baš iskusna u poslu, Natali će zamoliti Korija za pomoć, tražeći od njega da joj bude jedna vrsta vodiča za vrlo nepristupačne i njoj nepoznate predele ovog mesta.
Upravo kroz avanturu ova dva lika i njihov odnos koji postaje sve dublji, reditelj nam polako nagoveštava ono što je ispod površine ove samo naizgled jednostavne priče. Upoznajući se sa meštanima ovog mesta, a pre svega sa životnom pričom Korija, koju nam reditelj postepeno i ne slučajno u delovima servira, upoznajemo i sam Vajoming kao i život u njemu. Okovan snegom i snežnim olujama, kao takav ima ogroman uticaj na ljude, njihovo raspoloženje i ono što oni čine. Bezvoljni i depresivni, mnogi od njih smatraju se zatočenicima ovog mesta, nemoćni da ga napuste zauvek. Misterioznu smrt tinejdžerke Šeridan koristi samo kao okvir i jedan od motiva da postavi upravo Vajoming kao jednu od tema kojom se bavi, prikazujući svu nesreću i bespomoćnost običnih ljudi koji su prinuđeni živeti u jednom besperspektivnom i depresivnom okruženju. U takvom sistemu, donekle važe i posebna pravila, gde ponekad pojedinci uzimaju pravdu u svoje ruke, o čemu između ostalog govori i ovaj film.
Sa druge strane, Tragovi u snegu govore o bolnoj prošlosti i načinu na koji se pojedinci bore sa njom, pokušavajući živeti u sadašnjosti, ukoliko je to uopšte moguće. Da bi živeli sa bolom i normalno funkcionisali, moramo ga pre svega prihvatiti i dopustiti si da patimo, kako reče jedan od likova. Ti duhovi iz prošlosti, pored činjenice da proganjanju naše junake, istovremeno čine i poveznicu među njima. Jer, kako reče Ivo Andrić, ništa ljude ne zbližava kao zajednički proživljena nesreća.
Sjajni glumački tandem koji uglavnom nosi veći deo filma, čine Kelsey Asbille kao Natali i Jeremy Renner kao lovac Kori. Iako već dokazan kao glumac mnogo puta, Džeremi još jednom pokazuje glumačko umeće, tumačeći jednog od onih mirnih, povučenih i umornih likova, koje život nije nimalo mazio. Sjajna muzika koju je komponovao Nik Kejv, u potpunosti se uklapa u koncepciju filma, upotpunjujući njegov kvalitet. Treba spomenuti i sjajno napisane dijaloge, na osnovu kojih vidimo sav teret koji na sebi nose meštani ove oblasti, a na osnovu kojih se upoznajemo i sa tragedijom življenja u ovom mestu.
Tragovi u snegu, jedan je od onih nekoliko nezavisnih filmova kojima nas Holivud svake godine počasti, vraćajući nadu svima onima koji i dalje veruju u autorske i manje komercijalne filmove. To su oni filmovi u kojima se insistira na nekim realnim prikazima društva, običnog, malog čoveka, gde možemo videti i onu drugu stranu Amerike, koja za razliku od Holivuda, ili bar onog što se tamo predstavlja, i nije baš toliko sjajna. Vizuelno fascinantan, svojom sjajnom fotografijom odlično dočarava divlju prirodu Vajominga, koja je jedan od ključnih elemanata kako filma tako i same priče. Tejlor Šeridan uspeva da napravi dosta dobar i odlično režiran film, prepun one iskrene emocije, koju doživljavamo polako tokom čitavog filma. Spoj trilera i misterije, Tragovi u snegu jedan su od onih atmosferičnih filmova koji nemaju puno dijaloga, ali govore mnogo. To je film koji se oseća.
U pogledu glavnog junaka i emocije koju film prenosi, Tragovi u snegu donekle podsećaju na Mančester pored mora, jedan od najboljih filmova 2016. godine, nagrađen sa dva Oskara. Pored odlične fotografije koja daje jednu poetičnu notu ovom filmu, trebamo spomenuti i nekoliko sjajno snimljenih krvavih i brutalnih scena sa oružjem, koje doprinose tome da ovaj film i pored relativno spore radnje ima određenu dozu dinamike. Maestralno snimljena uvodna scena filma, gde vidimo devojku koja po mraku trči u snegu, samo je jedan od dokaza (pored kompletnog utiska filma) o kakvom se režiseru zapravo radi, kada govorimo o Tejloru Šeridanu.
Na kraju, treba reći da su Tragovi u snegu pravo osveženje u Holivudu, pokazujući i dokazujući nam da se u ovoj, najvećoj filmskoj industriji zabave na svetu, i pored silnih blokbastera, i dalje snimaju kvalitetni filmovi koji nude nešto više od puke zabave. Autoru ovog teksta lično, jedan od najboljih holivudskih filmova iz 2017. godine.
