“Ja sam slovoslagač, nepismen i bezimen, vlasnik szr za izradu i popravku snova”, kaže pjesnik Goran Tadić sam za sebe.
Ovaj novosadski pjesnik i kompozitor iz Novog Sada objavio je šest zbirki, od kojih je najveću pažnju privukla ona pod nazivom “Kad pročitaš, spali”. Naime, Tadić je pjesme pisao u obliku pisama, razglednica i dopisnica, te ih svojoj publici dostavlja kao svežanj uvezan kanapom.
Možda to nije bila ljubav
Brzo smo odustali od nas,
brzo se odrekli vere u zajedničko bolje sutra,
najednom zaćutali, a toliko toga
jedno drugom imamo da kažemo o mnogo čemu,
mnogo o tebi i malo o meni.
Kako vreme odmiče, sve si mi lepša
i sve su manje šanse da će druga žena
umeti dostojno da te zameni.
Kako vreme odmiče,
sve su mi važnije tada nevažne sitnice
bez kojih mi sada ne bi bilo života.
Tužno je što će se u rečima upućenim tebi
prepoznati svi osim tebe.
Bojiš se mojih reči, kao ja tvojih,
pa ćutimo, da ne kvarimo ono što je za pamćenje,
da ne zaključimo da smo prebrzo odustali od nas
i prebrzo se odrekli vere u zajedničko bolje sutra.
Možda to nije bila ljubav,
ali bilo nam je lepo kao da je ljubav.
