“Voda, ražano brašno T-1250, lomljena soja, pšenično brašno T-850, semenke lana, suncokret, kvasac, sojino brašno, glutensko brašno. Sve to, i sva ona pripadajuća hemija, sve to čini nordijski hleb, specijalnu vrstu hleba produžene svežine. U ovom slučaju, 350 grama tog hleba. U mom slučaju, 350 grama hleba koje nisam imao jednog 16. decembra. Te godine nisam imao šta da jedem ni 15. a ni 14. Imao sam nalepnicu od hleba koji sam pojeo 13, zalepljenu na naslon kreveta, pored glave kad spavam. Ili kad samo ležim jer sam gladan i čitam spisak onoga što danas neću jesti.
Zato sam tipu s metlama rekao da ga razumem.
Mislim da niko nije zaslužio da jede, i niko nije zaslužio da vidi bisere Toskane. I svi smo zaslužili. Mnogo je lepo kad imaš da jedeš i baš je lepo kad možeš da vidiš bisere Toskane. Ali nije strašno ako nemaš i ne možeš. Tebi može da izgleda strašno ali u stvari nije strašno. To je samo jedna od mogućih situacija, a treba da budeš srećan ako si uopšte u bilo kakvoj situaciji. Jer uvek je sve u redu. Da nije u redu ne bi bilo tako. Samo je pitanje da li se to tebi sviđa.“
…..
“Bane ni u jednom trenutku nije dopustio da se ona oseća loše. Čak ni kad je provukao njenu karticu koja nije prošla. E tada, njoj zamalo da bude neprijatno, tu pred svima, i bilo bi, da nije bilo Baneta. Tako je lepo izvukao celu situaciju, uz objašnjenje da je već isekao meso i da neće sad da ga vraća i obećanje da će da je upiše u svesku. Tih njenih 810 dinara je upisao ispod onih 415 od pre nekog vremena, a tu u kafani mi je rekao da ona uvek plati, kad stigne penzija i kad se seti. I rekao mi je: – I da ne plati, važno je, bre, da smo živi i zdravi.
To kaže tip koji ima pravo da časti i da daje na crtu. Jer daje od svog rada i časti od svog poštenja. Zna on da se pravio red zbog te gospođe, da je neko možda otišao na drugo mesto, zna da ima i ženu i dete kod kuće koji zavise od tih prihoda, ali očigledno zna i oseća da je prvo da budeš čovek pa onda sve ostalo. E zbog takvih ljudi mislim da će proći i ovo lopovsko vreme, i da će doći bolje vreme, i da ćemo mi biti spremni za njega.“
…..
“Sebe sam u tim trenucima samo nosio sa sobom, kao osuđenik. Osećao sam se kao da sam sam sebi doživotna robija. Da sam imao neku šansu da sa sobom raskinem, da se razvedem od sebe, da tražim od neke više instance uslovni otpust od samog sebe, da kažem sebi da mi je dosta bilo i da želim da više nikad ne vidim samog sebe, ja bih to iz istih stopa i uradio. Ne bih se svađao sam sa sobom, samo bih se naprosto pogledao poslednji put, jer je sve rečeno, i otišao.
Ali kažem vam, mislim da sam video balerinu. Nežnu, i da sam čuo njenu pesmu. Belu, disciplinovanu balerinu kako se isteže usred centra grada, na prvom spratu te poznate zgrade, usred moje doživotne robije i prateće muzike. Krhka balerina, kao gvozdena disciplina, kao krvavi prsti na stopalima, kao urasli nokti, kao kolena sa rokom trajanja, kao beznanje starenja, kao lepota koja je sama sebi svrha. Kao da neka druga vrsta lepote uopšte i postoji.
Stajao sam i gledao u taj prozot, čekao sam još neki pokret, još neku pruženu ruku mojoj nemiloj situaciji. Nije se više pojavila. “
…..
“U stvari, nama svima se skoro uvek samo to i dešava – dobijamo ono što smo tražili. I skoro uvek se žalimo na ono što smo dobili a skoro nikad na ono što smo tražili. Ja na to imam da kažem: skoro uvek je problem u tebi a skoro nikad u svetu oko tebe.”
…..
“Neki matorci su mi preksinoć rekli: – Da bi što bolje živeo, treba što više da razmišljaš o smrti. Čim se prepustiš razmišljanjima o dugom životu postaješ sklon glupostima. Da bi nešto uradio najbolje što možeš, treba da budeš svestan da ti je to možda poslednji put da to radiš. Jer na široj slici, ti samo što nisi umro.”
…..
“Da sam ga tako video, ja bih se njemu prvi javio. U tim štiklama bi mi se dopao, sto posto. Jer je to bio on, a ove farmerke i ta velika majica su bile ono što mu treba za pijacu, da prođe kao prosek. I te papuče.
A ja sam krupan, i delujem nadrkano. Delujem kao neki antigejtip, i anti sve što nije kao ja. Kad me neko ne zna. Nemam pojma, tako delujem, ali nije tako. Kad sam čuo da je taj bio u štiklama kad su ga izboli nožem, kad sam shvatio zašto mi se nije dopadalo kako izgleda u farmerkama, kad sam shvatio da nije nepristojan nego neprihvaćen, kad mi se to razjasnilo, mnogo mi je bilo žao. I ako sam njemu ja ikada pao na pamet, sigurno je mislio da sam ja poslednji koji bi ga zagrlio u tim štiklama.
Nisam ja mogao da ga spasem od tog što ga je roknuo, nisam ja mogao tu ništa. Niti bih se ja tu mešao. Ali mogao sam da ga primetim, stvarno, i da mu se javim. Da mu poželim dobrodošlicu u moj život, da mu odam počast što ima čuku da bude različit. Jedan običan pozdrav bi mu to dao. Ali ga nije dobio. Nije od mene.”
…..
“Ćuti i radi, šta god da misliš da je tvoj posao. Posveti se u potpunosti. Koliko god vremena provedeš u priči o tome što radiš, toliko ćeš manje vremena raditi. Ako misliš da si se posvetio, a pričaš, onda se nisi posvetio. Ako se nisi posvetio, da li je to ono što ti treba da radiš? Da li imaš vremena da pričaš pored tolikog posla? Pored rada, skoro svaka reč je suvišna.
Svaki je posao dostojan čoveka. Da nije dostojan, ni ga bi čovek radio. Svako ima svoju ulogu, samo treba da je vidi, i da je se ne stidi. Ne može svako da ima glavnu ulogu. Ne može svako da ima ulogu heroja. Neke uloge su predviđene da budu negativne. Neke da niti smrde niti mirišu. Neke uloge su suvišne. I njih treba odigrati. Neke su jezive. Za njih je najteže izabrati glumce, uverljive likove, da im poverujemo, da obave svoju funkciju u priči.
…..
“Dobro pitanje za početak je: – Ko sam i šta želim? – Dobro dopunjeno pitanje za početak je: – Šta bih rekao ko sam i šta želim, nekome ko trenutno može da mi ispuni želje? – Odlično kompletno pitanje za početak je: – Šta bih rekao ko sam i šta želim samom sebi?
Ako čovjek hoće nešto da pokuša da uradi u životu, mora da što manje priča, mora grozničavo, panično da štedi vreme, da zakida na priči, da zakida na spavanju, da zakida na svim slabostima, da ne bude blagonaklon prema sebi, to nipošto, i da se posveti, u potpunosti. Biti potpuno posvećen nečemu, bilo čemu, čini mi se da je to jedino što daje smisao ovolikom disanju.“
2 Komentara
Odlično 🙂
Slažem se