Teško je pisati o životu koji je bio sve, samo ne bajka, kaže Dušan Vesić, autor knjige “Magi – Kao da je bila nekad” o klavijaturistkinji benda Ekatarina Velika (EKV) Margiti Stefanović, najznačajnijoj ženi jugoslovenskog rokenrola, čiji je život tema mnogih polemika i kontroverzi.

Piše: Slobodan Manojlović

Vesić će svoju knjigu koja je u regionu naišla na odlične reakcije publike i kritičara promovisati u petak, sedmog septembra, u Banskom dvoru u Banjaluci od 19 časova. Uskoro se navršava 16 godina od kada je Stefanovićeva preminula (18.09.2002) na Infektivnoj klinici u Beogradu.

“Ja sam naučio da rane zauvek ostanu, ali mi nekako naučimo da lakše živimo s njima. Opet, da bismo mogli da se suočimo s ranama i naučimo da živimo s njima, moramo najpre da pokušamo da objasnimo zašto su se one uopšte dogodile”, kaže vjerovatno najpoznatiji rok novinar bivše Jugoslavije, autor legendarne emisije “Rockovnik” i filma “Kao da je bilo nekad” o EKV-u.

U knjizi se govori o Margitinom odnosu sa majkom. Koliko je bilo teže odrastati djeci jugoslovenskih domaćica, koje nisu imale neki socijalni odnos sa ostatkom društva, u odnosu na današnji život gdje smo posredstvom tehnologije svi uključeni u neka dešavanja?

Magin odnos s majkom bio je takav da joj nije izgradio kriterijume koji bi je proveli kroz život. To jeste klasičan odnos deteta i usamljene majke. Svi smo danas uključeni u neka dešavanja, ali domaćice su jednako usamljene kao nekada, mada im Fejsbuk stvara iluziju da nije tako. Nekada bi usamljene domaćice bar išle jedna kod druge da piju kafu, danas sede na Fejsbuku.

Kako dolazi do preokreta u Margitiom životu i odlaska u svijet rokenrola?

To je bio klasičan inat majci. Ja volim da kažem da je Ekatarina Velika tuga žene koja je tuđom voljom ostala bez svoje muzike.

Da li je poznanstvo sa Milanom Mladenovićem promijenilo njen život? Kakav je bio odnos njih dvoje, u kojoj mjeri je on uticao na nju?

Promenilo je, naravno, jer da nije upoznala Milana možda nikad ne bi ni ušla u rok muziku. Bili su najbolji prijatelji koji se nisu slagali ni oko čega sem oko muzike, pa bi u muzici i trebalo tražiti njihove međusobne uticaje.

Foto: Gloria

Šta je ona značila za muziku EKV-a?

Do albuma “Dum dum” ona i Bojan su uglavnom bili muzika EKV-a. Milan je prvenstveno bio poruka i glas.

Koliko je Margita u jednom dijelu života bila posvećena okultnim vjerovanjima?

Ne znam tačno koliko jer nisam prisustvovao, ali bila je posvećena. Sve dok se nije krstila makar je otvarala tarot-karte da “vidi šta treba da radi”.

Kako je uticala na scenu i promjenu svijesti o ženama u rokenrolu na eks-ju prostorima?

Nesumnjivo da je uticala. Nekad pozitivno, zbog toga što je dala muzici, nekad negativno – zbog načina života.

Iz kojeg su razloga tri najvažnija člana EKV-a otišla putem poroka?

Teške porodične okolnosti. U teške droge se gotovo uvek odlazi zbog teških porodičnih okolnosti. Drugim rečima – sve dolazi iz kuće.

Da li bi njihovo stvaralaštvo bilo manje ili veće bez heroina?

Verovatno bi bili samo bolji. Heroin nije kreativna droga. Heroin posle nekog vremena uzimanja ne služi ni za šta drugo nego da pravi probleme.

Gdje je danas rokenrol, zašto je sve manje bendova u regionu i može li se živjeti od sviranja ovog pravca muzike?

Rokenrol postoji, ali nije ni izbliza značajan kao u prošlom veku. Bendova nema u regionu zato što ih nema ni u svetu. Mi smo uvek ovde kopirali strane trendove, a rokenrola u stranim trendovima odavno nema. Od rokenrola u regionu mogu da žive samo bendovi stari bar trideset godina.

Zašto bendovi sve manje sviraju svoju muziku, već se uglavnom okreću sviranju tuđih pjesama i tezgarenju?

Zato što muzika koju oni sviraju nije dovoljno zanimljiva publici, pa se okreću pesmama koje to jesu. Niko ko piše pesme zanimljive publici ne svira tuđe pesme.

Koga trenutno slušate od domaćih bendova koji su se pojavili u zadnjih 15-ak godina?

Nikoga. Nemam dodira s tom muzikom. Poslednji bend koji sam uspeo da ispratim su Kanda, Kodža i Nebojša.

Radili ste “Rockovnik” i film “Kao da je bilo nekad”, imate li u planu neki sličan projekat u budućnosti?

Nemam. Televizije više nisu zainteresovane za program koji nije baziran na “ja tebi pare, ti meni pola para”. Ja ne umem tako da funkcionišem.

Ove godine je preminuo Sinan Sakić, koliko je on ikona pop kulture našeg naroda u ovom vijeku? Šta je on značio za ovaj narod u vremenu kada su došli kapitalizam, sankcije, ratovi i sve druge stvari koje su se desile?

Značio je isto ono što je značio i pre kapitalizma, sankcija, ratova i svih drugih stvari koje su se desile. On je istina jedne kulturološke grupacije, isto kao što je EKV istina neke druge kulturološke grupacije. Te dve grupacije žive nezavisno jedna od druge, nigde se ne dodiruju i verovatno ni ne znaju jedna za drugu. I licemerno se ponašaju kao da ona druga ne postoji.

Kakav program očekuje publiku na promociji knjige o Margiti Stefanović u Banjaluci?

Obično na početku puštamo video u kom četvoro beogradskih glumaca čita po jedan odlomak iz knjige. Zatim moderator i ja pričamo o knjizi, onda publika pita ponešto. Tako obično izgleda oficijelni deo programa. Posle ja potpisujem knjige i družim se s ljudima koji bi takođe nešto pitali, ali ne žele da to učine javno. Ali možda će banjalučki organizator nešto promeniti.

Napiši komentar