Ovakav debi na konkursu “Goran Terzić” daje mnogo motivacije za budući rad. Raduje me što sam dobio nagradu u kategoriji Život jer se najviše i bavim takozvanima “life” i street” fotografijom. Očekivao sam da neke od mojih fotografija budu izložene, ali nisam očekivao nagradu u nekoj od kategorija.
Piše: Slobodan Manojlović
Rekao je ovo u razgovoru za eTrafiku fotograf Predrag Božić iz Banjaluke, koji se u odličnom svijetlu predstavio žiriju u svom prvom učešću na Memorijalnom foto konkursu “Goran Terzić”, gdje je osvojio nagradu u kategoriji Život.
Žiri je imao sedam članova – fotografi Armin Durgut, Tea Jagodić, Željko Sinobad, Alen Jehnja, Ranko Đurović te režiserka Nejra Latić Hulusić i grafički dizajner Miroslav Vujović. Zanimljivost kod konkursa “Goran Terzić” je da svaki član žirija dobija fotografije sa njihovim nazivom, ali bez imena autora, kako ne bi došlo do favorizovanja nekog od kandidata. Božić ne krije da je zadovoljan ovakvim načinom da se odaberu oni najbolji.
“To je dobar način žiriranja, isključuje mogućnost da se nekoj fotografiji daju bodovi samo na osnovu toga što član žirija poznajte autora ili njegov rad”, smatra Božić.
Koliko je teško danas biti fotograf, kako se snalazite za opremu?
S obzirom na to da se bavim umjetničkom fotografijom, zahtjevi za opremom nisu primarni, iako ponekad oprema može da bude prevaga da fotografija uspije. Ono što mi treba nastojim da sebi priuštim, ali generalno gledajući što kvalitetnija oprema to je bolje. Premda, imati samo kvalitetnu i skupu opremu ništa ne znači samo po sebi ako nemaš ideju, znanje, ljubav i upornost da se određena zamisao realizuje.
Da li ste nekada imali problema dok fotografišete, koliko ovaj posao zna da bude rizičan?
Pošto se fotografijom bavim iz hobija, nisam se susretao sa nekakvim velikim problemima. Kad nosite DSLR po gradu i fotografišete odmah privlačite pažnju prolaznika, što ponekad nije prijatno. Ali poslije negog vremena se naviknete na to.
Ko su vam uzori u ovom zanimanju, ima li neko kome se posebno divite?
Ima dosta fotografa koji prave ili su pravili sjajne fotografije. Kad bih morao da navedem neke uzore onda bi to vjerovatno bili Hari Kartie Breson, Asnel Adams i Aleksandar Rodčenko. Pošto sam ljubitelj slikarstva i likovne umjetnosti u cjelini, mnogo inspiracije i ideja dolazi i sa te strane.
Imate li utisak da se pojavom savremenih uređaja ljudi danas i previše fotografišu, da li je ekspanzija pretjerana?
Zbog napretka u tehnologiji danas gotovo svaki uređaj ima kameru, pa ljudi shodno tome i više fotografišu. Prije je fotografija iziskivala mnogo više finansijskih sredstava (kupovina aparata, filma, razvijanje filma, izrada fotografija) a danas je to faktički besplatno. Trebate samo da kupite telefon ili fotoaparat i možete da fotografišete koliko želite. Ekpanzija je primjetna, ali to ne znači da je kvalitet fotografija bolji. S druge strane, digitalna tehnologija je omogućila da se veći broj ljudi bavi fotografijom, što je pozitivno.
Šta Vas lično kao autora najviše ispunjava?
To je onaj momenat kada shvatim da sam napravio dobru fotografiju. To ponekad zahtijeva mnogo vremena i truda. Za dobru fotografiju je potrebna kvalitetna ideja i dosta znanja da se ta ideja adekvatno sprovede u djelo. Pored toga veliko je zadovoljstvo kada svoju fotografiju vidim izloženu i kada je ljudi mogu vidjeti.
